SEZONA JE BRANJA GLJIVA: Ne zaboravite najvažniji savet
Gljive u Srbiji, čija sezona je uveliko počela, predstavljaju ne samo važan deo ekosistema, već i značajan ekonomski resurs, na kojem može dobro da se zaradi, posebno u ruralnim sredinama.
Gljive su od velikog značaja za Srbiju, kako ekonomski, tako i ekološki, pa onda i kulturno. Srbija je bogata različitim vrstama jestivih i lekovitih gljiva, poput vrganja, lisičarki, šampinjona, i cenjenih tartufa. Ove vrste doprinose razvoju ruralnih zajednica, jer su važan izvor prihoda za berače i prodavce na lokalnim pijacama, ali i izvozne robe.
Različite vrste gljiva pojavljuju se tokom cele godine, a među najpoznatijima su vrganji, lisičarke, šampinjoni i tartufi. Sezonsko branje gljiva pruža priliku za zaradu, ali i doprinosi očuvanju biodiverziteta šuma. Posebno su važne jestive vrste koje su deo tradicionalne kuhinje, dok su medicinske gljive cenjene zbog svojih zdravstvenih koristi. Tržište gljiva je značajno, a odgovorno sakupljanje i zaštita prirodnih staništa ključni su za održivost.
Gljive takođe igraju ključnu ulogu u očuvanju ekosistema. One su neizostavan deo šumskih staništa, doprinose razgradnji organskog materijala i obogaćuju zemljište hranljivim materijama. Održiva praksa sakupljanja gljiva je presudna za očuvanje biodiverziteta, jer neodgovorno branje može ugroziti ravnotežu prirodnih staništa.
Foto:PexelsFoto:Pexels
Kako teče sezona u Srbiji
Kako za Bizportal ističe Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, ova sezona je najlošija u proteklih 40 godina.
– Glavni problem za uzgoj gljiva ove godine su pre svega bile velike suše. Imali smo malo sreće sa skorašnjim padavinama, ali nismo sigurni koliko će to ostaviti pozitivnog uticaja, s obzirom na velike mrazove koji nas uskoro očekuju – govori Jelenković.
Sam prinos gljiva nije detaljno poznat, pošto ne postoji jasan popis svih gljiva na teritoriji Srbije, ali brojna udruženja, na čelu sa savezom rade na rešavanju tog problema.
– Do sada je Gljivarski savez Srbije objavio jednu knjigu, koja predstavlja detaljan popis svih gljiva koje se mogu naći na Kopaoniku. Trenutno je u procesu popis gljiva na Goliji, za koji se očekuje da će biti završen do sredine sledeće godine, zavisno od ljudstva. To je jedan od planova koji definišu u kom pravcu savez želi da ide u narednim godinama. Sakupljanje podataka i edukacija su nam na prvom mestu – objašnjava naš sagovornik.
Gljivarstvo – hobi koji je u usponu
Za gljivarstvo u Srbiji se ne može reći da je posao, ono je više hobi, ali primetno je da je sve više zainteresovanih. Trenutno postoji 26 udruženja sa blizu 4.000 članova širom naše zemlje.
– Sva ova udruženja se pretežno bave zaštitom i ispitivanjem gljiva, a sva delovanja na teritoriji Srbije u ovoj industriji su pod okriljem Naučnog komiteta i instituta. To je značajno jer niko ne radi ništa na svoju ruku, već se sve detaljno prati i postoji aktivan dugoročni plan koji postavljaju naši najeminentniji naučnici – objašnjava predsednik saveza.
Foto:PexelsFoto:Pexels
Još jedan od ciljeva saveza jeste razvoj popularnosti i edukacije građana. Iako postoji sve više zainteresovanih, što se ogleda u rastu broja članova svih udruženja, dosta ljudi nije edukovano o svim blagodetima i zanimljivostima koje nam gljive mogu doneti. Jedan od načina na koji to može da se pospeši, svakako jeste promocilja gljivarskog turizma.
– Glavna ideja nam je edukacija ljudi. Kao najbolji uspešan primer ističu se gljivarske staze, od koji je prva oformljena pre devet godina na Kopaoniku. Ove staze su se pokazale kao veoma popularne među šetačima, čak i tokom zimskih meseci. Duž celih staza se nalaze table sa edukativnim i informativnim sadržajima koji se tiču gljiva ovih prostora. Plan je da se ovo proširi i na ostale planine – naglašava Zoran.
Što se tiče naučnog sveta, Srbija je organizovala brojne izložbe gljiva i susrete gljivara. Posebno je bitna i pohvalna stvar za našu zemlju to što na ove susrete dolaze naučnici i ljubitelji iz inostranstva, pre svega iz okolnih zemalja, a na poslednjoj izložbi je bilo i naučnika iz Italije.
Foto:PexelsFoto:Pexels
Prilika za svakoga, a i može da se zaradi
Gajenje gljiva može biti izuzetno unosan posao u Srbiji. Za to je zainteresovan i savez koji je održao nekoliko sastanaka sa Ministarstvom kako bi promovisao bavljenje ovom aktivnošću. Rezultat sastanaka su dogovorene subvencije za udruženja koja se bave promocijom aktivnosti, a takvih je trenutno tri na teritoriji naše zemlje.
Sem toga, poslednjih godina se javlja sve veći broj entuzijasta, koji samostalno pokušavaju da otkrivaju i upoznaju se sa gljivama u okruženju i potencijalno uđu u posao gajenja gljiva.
– Glavni savet koji mogu da podelim sa svim zainteresovanim ljudima i ljubiteljima gljiva jeste da ne koriste internet, već da se učlane u gljivarska udruženja. Jedino na taj način oni dobijaju sva prava i pristup svim informacijama, predavanjima i materijalima koji su u vlasništvu saveza – objašnjava predsednik saveza.
Međutim, ono što je ključni problem za naše tržište gljiva jesu sive zone i odsustvo zakona koji može jasno da definiše sve detalje. Problem je što i mi ne cenimo dovoljno naše proizvode, odnosno nemamo formirano tržište za iste.
– Vrganji su svakako najunosnije gljive za prodaju. Ali, tu leži problem. Cena vrganja kod nas iznosi između dva i tri evra, ali iste gljive u okruženju nose znatno veću vrednost. Znate, nama prijatelji šalju slike, pa smo vrlo dobro informisani. Slike iz okolnih zemalja na kojima pise „vrganji iz Srbije“. I upravo ti vrganji u Hrvatskoj se naplaćuju između 25 i 30 evra, a u Sloveniji njihova cena ide i do 40 evra – kaže Jelenković.
(Bizportal)
