Ratarska sezona je ove godine završena ranije nego ikad, što se odnosi i na
faktički početak nove, zapravo na pripremu zemljišta za narednu godinu,
kao i na setvu ozimih useva, a priči s viđenijim pančevačkim proizvođačima primetne su razlike i kada je reč o rezultatima, to jest o prinosima i pogledu na stanje agrara u zemlji.

Kada je reč o atarima koji se nalaze u pančevačkim južnim katastarskim opštinama, svakako je jedan od najkompetentnijih za razgovor ugledni poljoprivrednik i predsednik udruženja „Starčevački paori” Nemanja Petrović, koji navodi, iz svog ugla, da uprkos težim vremenskim uslovima
ovo i nije bila loša godina.

– Imali smo stotinak litara kiše po metru kvadratnom, pa je ta kiša donela rezervu vlage i to je pozitivno uticalo na strateške ratarske kulture. Žetva kukuruza se odvijala ranije nego prethodnih godina i praktično se poklopila sa žetvom suncokreta, što nikako nije uobičajeno. U datim okolnostima prinosi ovih dveju kultura bili su solidni. Tako je rod kukuruza, bar u našim atarima, bio prosečan, oko 10 tona po hektaru, a suncokreta oko 3.500 kilograma. I tu mislim na one koji ozbiljno rade ovaj posao. Napominjem da mi u atarima južnih pančevačkih sela nismo imali veću štetu od suša, odnosno nekako smo se provlačili, jer smo imali kakve-takve padavine u pravom momentu – kaže Petrović.

Prema njegovim rečima, nakon skidanja useva dugo nije bilo padavina, pa je deficit vlage pogodovao pripremi zemljišta i setvi pšenice.

– Sada postoji mali problem kod nicanja pšenice, koje je nešto lošije, pre svega kod onih koji su kasnije pripremali zemljište, više puta ga tanjirali i docnije sejali, pa kod njih zrno stoji u suvoj zemlji i još uvek ne klija. I kod mene ima problema u nicanju, ali ne kao kod drugih, jer imam sejalicu za direktnu setvu. Malo su pomereni rokovi setve: ranije se kretalo oko 10. oktobra, ali je sada to pomereno za 20. i 25. oktobar jer, kada se ta pšenica ranije poseje i ranije nikne, zbog visokih temperatura kod nje znaju da se pojave cikade i vaši, koje prenose razne bolesti. Zato ljudi idu u kasniju setvu da bi to izbegli – kaže predsednik starčevačkog udruženja.

On napominje da cene na tržištu nisu mnogo varirale, pa je kukuruz nešto više od 20 dinara za kilogram, a pšenica otprilike isto toliko.

– Gotovo sav kukuruz je ovršen i predat otkupljivačima. Ko je hteo da proda, njemu je isplaćeno, dok se kod suncokreta čeka na doplatu, ali je većinom sve regulisano. Inače, u toku je oranje, koje se privodi kraju kod onih koji imaju više parcela, a karakterističan je nedostatak vlage u zemlji, ali je ima dovoljno da završimo ovaj posao – ističe Petrović.

(Pančevac/J. Filipović)

POLJOPRIVREDNA INSPEKCIJA KRENULA U KONTROLU Lažna gazdinstva uzimaju novce i od države i od arende

Brestovački povrtar: Teška borba za dobru papriku