Prvi put izvedena operacija na kičmi kod budnog pacijenta: Šestić sve vreme komunicirao sa lekarima na „Dedinju“

Intervencija se radi po protokolu klinike „Mejo“ i, pre svega, kod starijih pacijenata kod kojih postoji opasnost od opšte anestezije. A iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, posle transplantacije srca, kući je otpušten 68-godišnji Miloš Šestić, fudbalska legenda. U ovoj godini, na Dedinju su uradili i 3.000 operacija na otvorenom srcu.

Pacijent koji je operisan u Urgentnom centru UKCS rođen je 1939. godine. Intervencija je trajala nešto duže od sat vremena i to je prvi put da je operacija na kičmi urađena kod pacijenta koji je u budnom stanju. Da bi uveo tu proceduru, spinalni hirurg Slaviša Zagorac prošao je obuku i usvojio protokole čuvene klinike „Mejo“, a da proceduru i primeni, uslovi u operacionoj sali, takođe su morali da budu na najvišem nivou.

„Ima jedno stanje koje se zove suženje spinalnog kanala, koje je najčešće kod degenerativnih promena kičme i koje se karakteriše slabom pokretljivošću, bolovima u nogama, loš kvalitet života. Iako je 1939. godište, pacijent je u jako dobrom opštem stanju. Ovom metodom operacije kičme u budnom stanju, pacijent je budan, komunicira, a omogućava se bolji postoperativni tok, kontrola bola i idealna je za naše starije pacijente“, objašnjava načelnik Odeljenja za hirurgiju kičme UKCS, dr Slaviša Zagorac.

Predstavlja kombinaciju perifernih nervnih blokova i regionalne anestezije – periferne nervne blokove primenjujemo pre intervencije kod pacijenta u cilju odgovarajuće anelgezije, što znači kada se završi intervencija i prestane dejstvo regionalne, spinal anestezije, da pacijenta ne boli“, navodi načelnica odeljenja za anesteziju Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju UKCS, dr Svetlana Srećković.

Iako su degenerativne bolesti kičme česte u našoj populaciji i dalje su najčešće bolesti srca i krvnih sudova. Posle transplantacije srca u Institutu Dedinje, našeg legendarnog fudbalera obišao je i ministar zdravlja, i na poklon mu doneo fudbalsku loptu. A na njoj potpisi celog zdravstvenog tima.
U Dedinju je bilo svečano, uz mnogobrojne zvanice. Zato što su u toj ustanovi u prethodnom periodu radili i vikendom i popodne, kako bi ukinuli liste čekanja neke dijagnostičke procedure, ali su ove godine uradili i 3.000 operacija na otvorenom srcu.
„Od 1978. godine do danas operisali smo više od 75.000 bolesnika, nemojte mi zameriti što sam kao zvezdaš uzeo prepunu Marakanu, drugi tim ima manji kapacitet. Međutim, ovaj broj ne bi mogao da primi ni stadion ‘Rajko Mitić’, oni po pravilima Uefe primaju 55.000 ljudi, a mi smo sve te ljude vraćali porodici, društvu“, ističe direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, prof. dr Milovan Bojić.
„Ovde činjenice govore sve, broj od 3.000 operacija, plus operacije u Banja Luci. Ovo nije rezultat samo u Srbiji, već i Evropi i svetu. Želim da čestitam svim zaposlenima, od portira na kapiji, ženama koje održavaju higijenu, sestrama, hirurzima – možete da budete ponosni, vi ste ponos Srbije i srpskog zdravstva. Država će nastaviti da ulaže, renoviraćemo Dedinje 1, napraviti uslove za još veći broj operacija, skuniti liste čekanja“, navodi ministar zdravlja, prof. dr Zlatibor Lončar.
(RTS)