PČELARI UPOZORAVAJU Lažni med preplavio pijace i markete
Klimatski uslovi ove zime pogoduju pčelama jer nije bilo velikih i dugotrajnih hladnoća, ali kakvo će vreme biti u narednim mesecima pčelare brine jer je lanjska godina bila sušna i po košnici nisu dobili puno meda, kaže za Dnevnik predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Saša Čolak.
– Lane je bilo izvrcanog meda ispod proseka u poslednjih nekoliko godina, ali i ispod svakog proseka ako se ode nekoliko decenija unazad. Recimo, suncokretovog meda pčelari su pre deset i više godina imali i po 87 kilograma po košnici, a sada svega 22 do 25 kilograma – kaže Čolak.
Foto: Nenad TucakovFoto: Nenad Tucakov
Osim klime, koja je svake godine sve lošija, pčelare brine i što na tržištu ima mnogo falsifikovanog meda kojeg kupci sve teže mogu da prepoznaju i što je lažni med lako proizvesti dodavanjem raznoraznih sirupa.
– Med je samo ono što pčele iz prirode unesu u košnice i one same prerade, a pčelar od njih oduzme i u nepromenjenom stanju isporuči krajnjem kupcu – naglašava Čolak. – Čim je med kristalno čist i proziran (kao voda, na primer) bez dvoumljenja se može posumnjati da je po sredi falsifikat, mada je jedino validna analiza meda u ovlašćenoj laboratoriji. Takođe, i niska cena meda na rafovima može da bude signal da nešto nije u redu.
Foto: PixabayFoto: Pixabay
Koliko tačno na tržištu ima takvog lažnog meda teško je, napominje, proceniti, jer neki podaci ukazuju da ga ima i preko 90 odsto na tržištu, pošto ima dosta firmi koje se bave pakovanjem meda u čije tegle dodaju šećer u raznim oblicima, kao i arome, stvarajući lažni proizvod od kojeg imaju odlične zarade.
– Jedini način da se ova pojava spreči jeste sistemsko rešenje, a to znači non-stop kontrola preduzeća koja se bave proizvodnjom i pakovanjem meda i novčana kažnjavanja, koja u zakonskoj regulitivi, nažalost, nisu visoka, a trebalo bi da budu milionska, jer od lažnog meda lažni trgovci i proizvođači ostvaruju veliku zaradu, stvarajući tako i nelojalnu konkurenciju pravim pčelarima – ističe Čolak.
Foto: PixabayFoto: Pixabay
Dodaje da bi pravilnikom o medu trebalo da bude predviđeno koji su to dodaci koji se smatraju falsifikatima, na primer, glukozno-fruktozni sirupi i slično, a svakako se falsifikatom ne može smatrati med u koji su dodati orasi, kandirano voće, lekovito bilje i slično jer je to vidljivo i ne može da dovede u zabludu kupca.
Lažni med, kaže Čolak, može se prepoznati i po ceni. Ukoliko je ona nekoliko stotina dinara, znak je da se radi o falsifikovanoj robi, jer pravi med ne bi smeo da se prodaje ispod 700 do 1.000 dinara, u zavisnosti od vrste meda (suncokret, lipa, bagrem).
Trenutna cena u otkupu bagremovog meda je do 3,5 do 4 evra i kada se negde na rafovima pojavi „bagremov med” za 500-600 dinara, jasno je da med po toj ceni nije pravi. Nema te matematike koja može da se uklopi u ovu razliku u ceni, jer se počev od samog otkupa pojavljuju redovni troškovi transporta do pakeraja, pa tegle, poklopci, etikete, dekristalizacija, pakovanje, pretovari, marže pakera, marže u trgovinama.
Treba gledati šta piše na deklaraciji
Predsednik pčelarskih organizacija Vojvodine Saša Čolak napominje da bi kupci trebalo da obrate pažnju prilikom kupovine meda šta piše na dekleraciji na tegli.
– Moralo bi da stoji šta se u tegli nalazi, jer je falsifikat sve ono što na deklaraciji nije napisano i što može da dovede u zabludu potrošača. Na našu žalost, med uglavnom kupujemo da bi popravili loše zdravlje, a relativno retko se kupuje kao hrana, i kada potrošači kupe falsifikat, zna se da od ozdravljenja i poboljšanja zdravlja nema vajde.
(Dnevnik)
SNAŽNA PODRŠKA PČELARIMA: Med značajan domaći izvozni proizvod BESPOVRATNA SREDSTVA PROIZVOĐAČIMA
