Nakon uspešnog otvaranja kačarevačke 38. „Slaninijade“, drugog dana, dok su gurmani obilazili štandove, na glavnoj bini na platou u centru „najmasnijeg sela“ predstavio se KUD „Stanko Paunović NIS RNP“, a u hali sportova organizovana je radionica veza i izrade nakita.

Jedan od organizatora, Krsto Šaletić, navodi da je poseta na nivou očekivanog, pa je ponovo bilo mnogo ljudi koji su mogli da degustiraju i kupuju proizvode od 420 izlagača, a oni su nudili oko sto tona slanine i drugih prerađevina – od užičke pršute do pirotske peglane kobasice.

Meću njima je tezgu na trgu, nedaleko od hale, zauzeo i kačarevački proizvođač Dušan Kondić, koji se i ovog puta takmičio i postigao zavidne razultate.

– Dobili smo tri nagrade, zato što smo se trudili da napravimo najkvalitetniju slaninu od mesa mangulice, koje smo sami proizveli. Inače, moja porodica se proizvodnjom mesnih prerađevina bavi već oko 150 godina, što sam nasledio od oca, dede, pradede. Da bi se došlo do kvalitetne slanine pre svega je važno svinju zdravo hraniti, a naše jedu isključivo domaći ječam, žito, ovas. Za ovu „Slaninijadu“ počeli smo da se pripremamo od 20. decembra, pa sve do pre dvenedelje. Inače, nakon obrade, stavljamo je u suvu so, gde treba da odstoji oko 15 dana, a potom ide na dim, takođe oko 15 do 20 dana. Ložimo svaki treći dan i to isključivo drvo od šljive i dunje. Onda je stavimo na promaju i spremna je za uživanje – navodi Dušan.

Njegov sugrađanin Mile Todosijević je takođe osvojio nagradu, to jest drugo mesto za slaninu od mangulice.

– Sve je domaća proizvodnja, jer svinje sami gajimo. Imamo dvadesetak mangulica koje su mnogo lakše za uzgoj, a pritom mnogo bolje za konzumaciju, zbog zdravog holesterola i zbog pritiska. Hrana je domaće proizvodnje – kukuruz, žito, ječam, suncokret, a puštamo ih i da pasu. Od novembra kreće klanje, pa sve ostalo. Slaninu pravimo po sistemu suvog soljenja i dimljenja. Što se uslova na „Slaninijadi“ tiče, solidni su, iako je zakup malo skuplji, pa smo za tezgu napolju morali da damo 30.000 dinara, umesto 20.000 prošle godine. Cene su nam popularne: od 1.500 do 1700 dinara za slaninu, pečenice i kobasice su 2.000, a čvarci 1.500 – navodi Mile.

Izlagao je i Miroslav Markuš iz Belog Blata, predsednik organizacionog odbora manifstacije „Beloblatska kobasica“, koja je održana pre dve nedelje.

– Bilo je lepo i prema nekim procenama prošlo nam je oko 40.000 ljudi za dva dana. Naše mesto je multinacionalno i multikulturalno, a takva nam je i kobasica, koju prvi prut izlažem ovde u Kačarevu. Ovo ovde je ipak dvostruko veća manifestacija nego ono kod nas, a pored tradicije njena prednost je i što je bliža Beogadu i Pančevu, pa je iposećenost veća. Inače, dobra je organizacija, a cene zakupa su podnošljive, jer smo platili 24.000 dinara za četiri dana – napominje Miroslav.

Među brojnim posetiocima sa raznih strana našla se i grupa penzinora iz Smederevske Palanke, koja je organizovanao došla autobusom.

Neke od njih savladala je glad, pa su u parku nedaleko od bine prionuli na orkepljenje pikantnim pljeskavica, a bračni par Milunka i Momčilo Hadžić, zvani čiča Draža, kao i njihova komšinica Zora Janković nisu krili ushićenje viđenim na ovogodišnjoj najmasnojoj manifestaciji.

– Dva sata smo putovali iz Palanke, ali nismo zažalili, jer je vredelo. Inače, ovo je drugi put da posećujemo „Slaninijadu“ i oba puta smo se dobro proveli. Kupili smo malo slanine, čvaraka, kobasica, koliko smo mogli od naših skromnih penzija. Pored raznih mesnih prerađevina, bilo je još koječega, pa je muž kupio i kaiš. Jedina zamerka je to što nismo našli kafanu u kojoj bi moglo da se sedne i nešto pojede – rekla je Milunka.

Pavle Sekulić sa Novog Beograda ovde je drugi put, a došao je s prijateljom privatnim vozilom.

– Došli smo s planom da nađemo ono što mi se sviđa, jer ovde pored klasičnih proizvoda za ovo događanje, kao što su kobasica i slanina ima i raznih drugih špecija. Međutim, mnogo toga je i za moj ukus previše ljuto. Tu mislim na kobasice i švargle u koje trpaju mnogo aleve paprike. Ja kao dijabetičar trebalo bi da izbegavam to, ali šta ćete duša traži – napomenuo je Pavle.

Njegov drug Milovan Đurić ovde je treći put zaredom.

– Cene nisu baš nešto niske i malo su skočile u odnosu na prošlu godinu, pa slanina ide i do 1.800 dinara, dok su čvarci malo jeftiniji. Ima solidne robe, ali i nekog mesa, koje je pomalo žilavo, jer nije dobro osušeno. Imam dobru krvnu sliku, pa jedem sve, ali trudim se da to bude umereno. Inače, i sam sušim meso u Barajevu, a na novobeogradskoj terasi kačim da se vetri, pa znam šta valja. Tako da nisam kupovao mesne prerađevine, već malo nekog egzotičnog sira nalik na mocarelu i tako to – kaže Milovan

Nedaleko odatle su i gosti iz Rumunije, Hadi i Ali, koji na „Slaninijadu” dolaze drugi put zaredom, kako bi kupili pune kese mesa.

Sve to zalili su domaćom dunjom koju su degustirali na štandu Margerete i Aurelijana Prede iz Ritiševa.

– Ovu našu „Zlatnu dunju“ pravimo iskljičivo od leskovačke sorte, koju gajimo na dva hektara. Inače, ne stavljamo nikakve šećere ni parfeme, pa gde god odemo osvajamo prva mesta – navodi Aurelijan.

I još mnogo gastroturista je na sličan način uživalo na kačarevačkoj ali svetskoj 38. „Slaninijadi”, svetskoj u pravom smislu te reči…