Pančevo
Pančevačka liga: Glogonj - Ševac 12:0 (8:0)
Nekad šorom češće sreću lisice, jazavce, divlje svinje i zmije nego ljude, pa se čini kao da Samošani žive u kakvoj basni.
Meštani Samoša: Više viđamo divlje svinje nego komšije
Nekad šorom češće sreću lisice, jazavce, divlje svinje i zmije nego ljude, pa se čini kao da Samošani žive u kakvoj basni.
Sunce se prošlog četvrtka načičkalo tik iznad Samoša, a košava, ma koliko se trudila da ga odatle makne, nije uspela za vreme našeg boravka usred – izvin’te što ćemo vam do tančina preneti reči naših domaćina – banatske kolotečine.
Najgore je, tvrde, kad je zima, jer tada na ulicama nema žive duše, nit’ ko da vam poželi dobar dan, nit’ da vas makar opsuje. Nekad šorom češće sreću lisice, jazavce, divlje svinje i zmije nego ljude, pa se čini kao da Samošani žive u kakvoj basni.
Ipak, željni druženja i priče, naši sagovornici su se bome dobrano „razvezali” i podelili s nama, sigurni smo, skoro sve što ih muči i tišti. Na rastanku je stoga pao dogovor, nakon izvinjenja, da će naša prva poseta biti u ogorčenijem tonu, ali samo kako bi do sledeće rešili sve probleme i imali razloga samo za hvalu.
View this post on Instagram
– Samoš je malo selo, velikih problema i, iako svi sve znaju, skoro niko ništa neće da radi – veli predsednica Saveta Mesne zajednice i direktorka Doma kulture „Vladimir M. Fijat” Jelena Trajković, rođena Vranjanka, a koju je ljubav dovukla u Banat.
Kaže da joj je 2011. godine, kada je došla u Samoš, rečeno da ovo selo svakako izumire i da putevi nisu potrebni.
– A kad bi kiša pala, nastao bi potop, ulicom nije moglo da se prođe, morali smo da idemo u pecaroškim čizmama. Tada nismo imali ni pijacu… Sve je izgledalo kao da su digli ruke od nas, ali i meštani sami od sebe. Sad smo ih vratili na mesto – kaže naša sagovornica.
Dodaje da su potom, 2013. godine, pokrenuli pijacu.
– Utorkom su nam dolazili prodavci sa strane, a subotom smo mi iz sela iznosili robu, da bismo se posle nekog vremena svi prebacili na utorak. Tada smo prodavali na starim betonskim tezgama, a 2018. smo dobili metalne, da bismo ih, četiri godine kasnije, natkrili. Ali ljudi su se i do tada snalazili, čak i kad je najteže bilo, naročito za vreme korone, prodavci su dolazili! Dom kulture sam zatekla u katastrofalnom stanju, a onda smo ga 2016. renovirali i sad imamo dve sale, dok malu koristimo za dečje rođendane i radionice. Vremenom smo malo stali na noge, počeli da kosimo, održavamo centar sela, crkvenu portu, okrečili smo kapiju. Napravili smo neki korak… – priča jelena Trajković.
Ujedinjeni pojedinci (od ukupno 340 koliko ih prespava u selu) ujedno su i pokretači, ali motiva i podrške nemaju u svakom trenutku. Osim naše sagovornice i njene porodice, trenutno su za Samoš važni mladi sveštenik Momčilo Vukotić koji je vratio veru meštana u paroha i parohiju, predsednik Poljoprivrednog udruženja „Zemlja banatska” Dušan Radovanov, predsednik Mesnog odbora penzionera Ljubomir Topalov i još nekoliko onih koji su spremni da se bore za bolji život u svom selu.
Celu reportažu Lee Radlovački iz Dnevnika možete vodeti OVDE
RADI SE U SAMOŠU Pokrivene tezge na radost kupaca i prodavaca
