Kulturna dešavanja
PLANDIŠTE: Dečji hor ponovo aktivan
Dobitnik je zlatne medalje na „Tesla festu” u Novom Sadu za patent protočnog elektrogrejača, za koji je dobio i srebrnu medalju na Sajmu tehnike u Beogradu.
Naš gost pronalazač Negoslav Milivojev
Dobitnik je zlatne medalje na „Tesla festu” u Novom Sadu za patent protočnog elektrogrejača, za koji je dobio i srebrnu medalju na Sajmu tehnike u Beogradu.
Naš gost Negoslav Milivojev iz Banatskog Brestovca, rođen 1946. godine, poznat je po pronalazaštvu i nagradama koje je dobio za svoje inovacije.
On je završio najpre zanat za elektroinstalatera u Školi učenika
u privredi Pančeva, nakon čega i za visokokvalifikovanog majstora u Beogradu, a kako mu je to bilo malo za dalje školovanje, tome je pridodao i srednju elektrotehničku, smer automatika, da bi potom studirao na višoj automatičarskoj.
To ukazuje da mu je automatika specijalnost i u toj oblasti se uspešno bavi i inovacijama još od 1981. godine, kada je dobio Prvomajsku nagradu rada Jugoslavije za pronalazaštvo, koja mu je dodeljena u tadašnjoj saveznoj skupštini.
Negoslav Milivojev pre nekoliko godina dobio zlatnu medalju u oblasti energetike i termodinamike na „Tesla festu” u Novom Sadu za patent protočnog elektrogrejača, za koji je nedugo zatim nagrađen i srebrnom medaljom na Sajmu tehnike u Beogradu.
U oktobru prošle godine je na „Tesla festu” ponovo dobio zlatnu medalju za usavršeni prenosivi elektrokotao.
Foto: Radovan Đerić
Foto: Radovan Đerić
Foto: Radovan Đerić
Foto: Radovan Đerić
Foto: Radovan Đerić
Foto: Radovan Đerić
PANČEVAC: Kako ste ušli u svet tehnike?
NEGOSLAV MILIVOJEV: Završio sam zanat u Tehničkom centru u Pančevu, tačnije elektromehaniku za aparate za domaćinstvo. Tamo sam radio kao serviser oko petnaest godina. Potom sam završio i srednju automatičarsku i prešao u firmu Skrobara. Tamo je u to vreme puštena jedna automatska fabrika za proizvodnju sirupa, koju su Danci potpuno automatizovali, sa ogromnim tablama, automatskim pretvaračima, senzorima, na čijem sam održavanju i podešavanju radio. Zapravo taj deo u vezi sa automatikom i najviše volim. Nakon toga sam iz Mešaone prešao u fabriku stočne hrane, koja je takođe bila automatizovana, a mene je zanimalo kako kompjuter vodi ceo proces. Ubrzo sam ga upoznao i tamo postao procesorista. U međuvremenu sam počeo da se ozbiljnije bavim tehničkim istraživanjima i da osmišljavam patente.
• Kakav ste to patent osmislili?
– Zove se protočni elektrogrejač, a u pitanju je plastična cev u kojoj je razvučena spirala i kroz nju protiče voda tako da trenutno greje. Klasičan grejač ima spiralu, kvarcni pesak, bakarnu cev, ali i veoma mali stepen iskorišćenja, jer se energija troši na savlađavanje unutrašnje energije. I ako se u njemu uhvati kamenac, onda je to katastrofa. U mom patentu toga nema, pa ni kamenca. Kao što rekoh, kroz plastičnu cev je provučena spirala od kantala i kroz nju cirkuliše voda, koja se odmah greje i skida toplotu sa spirale.
• Kako ste došli do tog otkrića?
– Razmišljao sam kako najefikasnije može da se postigne stepen iskorišćenja, čime se najbolje prenosi toplota. A toplota se prenosi provođenjem, konvekcijom i zračenjem, provođenjem s toplijeg na hladnije telo i, što je veća temperatura, to energija brže prolazi. Zato mi je bilo nekako logično da se sa grejača s velikom temperaturom odmah skida toplota i prenosi na radijator, na veću površinu, i tako zrači. Kada je o sigurnosti reč, kod mog patenta nema opasnosti da nekog udari struja. Zapravo, u tome i jeste patent, a suština je struja, da je spirala pod naponom, a da voda nesmetano i bez rizika ide kroz nju. Za to sam dobio prvu nagradu na Sajmu tehnike, dok sam na „Tesla festu” to usavršio.
• Očigledno ste uspešno spojili teoriju i praksu?
– Ja kao visokokvalifikovani majstor znam teoriju i praksu, što je mnogo bitno, jer jedno bez drugog ne ide. Inače, pre dve godine sam se prijavio na takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji. Najpre sam u Privrednoj komori oko dvadeset dana išao na savetovanje, a posle toga na Mašinski fakultet na recenziju. Tamo je bilo pet tehnologa, elektroinženjera i mašinskih inženjera, kojima sam izložio celu priču o mom grejaču, nakon čega su mi postavljali pitanja, ali u principu sve im je bilo jasno.
• Bilo je i drugih inovacija…
– Napravio sam kotao na bazi protočnog grejača koji može da greje 120 kvadrata. Ima u sebi četiri grejača po četiri kilovata, a može da se uključi po potrebi i zavisi od prostora koji se greje. Radi automatski i ima termostat, pa recimo podesite temperaturu na 80 i kad postigne 75, on isključi jedan grejač. Njega sam pravio i prodao četiri-pet puta. I bio sam u dogovoru s jednim čovekom iz Los Anđelesa da mi otkupi taj patent. Međutim, dok smo se dogovarali, istekao je rok od godinu dana za mali patent, a pošto je to vreme prošlo, odustalo se od kupovine. Inače samo održavanje patenta je teško održivo, jer se sada godišnje plaća 10.000 dinara samo da bi bila vođena evidencija, pa je to kao bacanje u bunar.
• Sve se vrti oko kotla…
– Imam sada na ovom kotlu dva otkrića koja bi mogla da se patentiraju. Problem je da temperatura bude precizno merena, jer taj prenos energije od
vode do spoljne strane kapilare može da „laže” pet do deset stepeni, što je mnogo. Nakon izvesnog vremena uspeo sam da dovedem do toga da preciznost bude u toleranciji od 0,1 stepena. Uklopio sam na grejno telo dupli kineski termostat i postavio jedan da meri spoljnu temperaturu, a drugi temperaturu vode, što je fantastično.
• I kalorifer je vredan pomena.
– Moj prvi patent bio je mali kalorifer, potpuno automatski, i on i dan-danas dobro radi. Moj prvi pronalazak je na „Jutjubu” nekada imao oko 500.000 pregleda. To sam uradio podstaknut željom da grejanje bude brzo, efikasno i precizno. Da bude i jeftinije i sigurno. I to mi je i dalje vodeća ideja. Iako sam ovo napravio, mislim da može još bolje. Evo sad, na primer, gledam na internetu mnogo tih stvari, kako to napreduje.
• Najvažnija svrha vaših kotlova je ušteda energije?
– Moji kotlovi su najmanje 30 odsto efikasniji nego uobičajeni. Prema grubim procenama, za zagrevanje jedne prostorije od oko 25 kvadrata mislim da za struju ne bi bilo potrošeno više od četiri-pet hiljada dinara. Moj kotao ne treba nigde da se ugradi, on je prenosiv. Samo treba da se unese na željeno mesto, podesi se sobna temperatura i ne treba ništa više dirati, jer je sve potpuno automatizovano. Na njega je moguće prikačiti radijator, kao i razvući cevi i grejati recimo još 120 kvadrata. S tim da bi onda unutra morali da budu jači grejači, od po tri-četiri kilovata.
• Šta sada radite i planirate?
– Želja i ideja je mnogo, ali za sve su potrebne finansije. Planiram da unapredim ovaj grejač, da bude još savršeniji. Primera radi, napravio sam mikrokontrolor, programirao ga i koristim ga kao rasterivivač za krtice na travnjaku u dvorištu.
Golub, kao simbol Nikole Tesle, na „Tesla festu”
Tokom dodela nagrada na „Tesla festu” u novosadskom „Spensu” dogodilo se nešto veoma interesantno, čemu je svedok bio i Negoslav Milivojev.
– Tom prilikom, na moje i opšte zaprepašćenje, uleteo je golub, koji je simbol Tesle. I baš sam ga snimio kad sleće. Videlo se da je to bilo slučajno i tako je imalo svoju simboliku – rekao je Milivojev.
Tokom dodela nagrada na „Tesla festu” u novosadskom „Spensu” dogodilo se nešto veoma interesantno, čemu je svedok bio i Negoslav Milivojev.
– Tom prilikom, na moje i opšte zaprepašćenje, uleteo je golub, koji je simbol Tesle. I baš sam ga snimio kad sleće. Videlo se da je to bilo slučajno i tako je imalo svoju simboliku – rekao je Milivojev.
(Pančevac/J. Filipović)
