GLOGONJ: Hladan talas i kiše ugrožavaju razvoj povrća
I povrtari su, kao i svake godine, na vreme krenuli u novu sezonu, a među najbrojnijim i najagilnijim u okruženju svakako su proizvođači iz Glogonja.
Oni u ovo vreme sade krompir, koji je, pored kupusa, njihov strateški važan proizvod, a tu su i druge vrste, poput luka, spanaća, rotkvica…
Trenutno stanje u baštama i na poljima karakteriše hladan talas s kišama, što će im sigurno otežati poziciju.
S druge strane, situacija na tržištu, pre svega u pogledu nabavke semenskog materijala, đubriva i preparata za zaštitu biljaka, za razliku od nekih minulih vremena, relativno je stabilna.
Što se tiče aktivnosti povrtara u Glogonju, aktuelna je sadnja krompira, koji će biti vađen i kao mlad i kao star, a o tome detaljnije govori proizvođač i predsednik glogonjskog udruženja Danail Vučkovski.
– Vremenski uslovi ne dozvoljavaju da se sadnja odvija u optimalnom roku, ali glogonjski povrtari su uporni i koriste svaku priliku da završe svoje obaveze na polju. Što se tiče semenskog materijala, cene su uglavnom na nivou prošlogodišnjih, koje se mogu karakterisati i ove godine kao visoke, kakve su bile i prošle godine. Inače, protekla sezona je bila prilično loša što se tiče krompira, izuzev za one koji su ugrabili početnu cenu u prvih deset do petnaest dana. Sve nakon toga je bilo loše što se tiče cene, mada je prinos bio nešto bolji. Oni koji su ostavili krompir za jul suočavali su se s visokim temperaturama i njima je dobar deo roda ostao na njivi. Zapravo, te vrućine, koje su trajale danima, uzele su danak, pa je bilo mnogo pokvarenog krompira – podseća prvi među jednakim glogonjskim povrtarima.
Vučkovski navodi da je sadnja krompira u Glogonju počela krajem februara i sada je u završnoj fazi, to jest u poslednjoj četvrtini.
– Čim je došlo nekoliko letnjih dana, naši povrtari su bili spremni da urade taj posao. Međutim, naišao je ovaj hladni talas s kišom, što stvara najveći problem jer svi ozbiljniji povrtari u poslednje vreme sade krompir mašinski, a mašina ne može da radi po mokrom tlu. Konkretno ja sam sačekao jer pomno pratim dugoročnu vremensku prognozu – navodi ovaj povrtar.
Čim se završi sadnja krompira, preći će se na čupanje luka, koji takođe stagnira zbog uslova.
– Mladi crni luk se uglavnom seje direktno iz semena u drugoj polovini avgusta, eventualno početkom septembra. S druge strane, mladi beli luk se sadi, kako mi to kažemo, iz arpadžika, takođe u septembru. Neke vrste se sade i u januaru i u februaru, pa stižu nešto kasnije, ali biće sigurno zadovoljavajućeg kvaliteta. Zapravo luk može da se sadi tokom cele godine jer imamo sorte koje su otporne na visoke temperature i na nešto smanjenu vlažnost zemljišta – kaže Vučkovski.
On dodaje da uskoro kreću i berba prvog spanaća i čupanje rotkvica, koji treba da stignu negde sredinom aprila.
– Sve povrtarske vrste su trenutno u stanju stagnacije zbog vremenskih uslova, odnosno niskih jutarnjih temperatura. Očekuju se i mrazevi u ovih nekoliko dana, tako da to sigurno ne pogoduje razvoju ovih kultura. Prošle godine smo imali izuzetno visoke temperature za ovaj period godine, tako da je povrće stiglo dve ili tri nedelje ranije. Ove godine to sigurno neće biti slučaj, pa ćemo verovatno imati standardno sazrevanje mladog luka i krompira. Recimo, prvi luk će stići otprilike već negde krajem marta, a mladi krompir se očekuje oko prvomajskih praznika. Ko je rano zasadio, već ima luk, koji na veliko ide za 25 do 30 dinara po vezi – kaže ovaj povrtar.
Prema njegovim rečima, što se tiče povrtarstva, ni uvoznici, a ni distributeri sredstava, đubriva i hemijskih preparata zasad nisu povećali cene.
– Cene su, uz minimalna pomeranja, na nivou prošlogodišnjih. To se pre svega odnosi na sve vrste hemijskih preparata za zaštitu: herbicide, pesticide, insekticide… Đubriva su možda nešto skuplja u odnosu na kraj prošle godine. Možda je to zbog trenutne situacije i nekih projekcija u budućnosti, ali zasad se sigurno ne nazire nikakva nestašica i tržište je stabilno. Možda je trenutno veća potreba za kupovinom đubriva. Verovatno su ljudi očekivali da će se trend pada cena nastaviti, pa su sačekali s kupovinom i kada se ukazala potreba za primenom, recimo, azotnog đubriva za pšenicu i za tu osnovnu prihranu u povrtarstvu, došlo je do blagog poskupljenja. Ipak, cene inputa su manje-više na nivou prošlogodišnjih – navodi Vučkovski.
Kada je reč o odnosu sa državom, povrtare ne dotiču mnogo subvencije po hektaru.
– Ratarima možda to jeste značajna suma, ali u povrtarstvu, gde je proizvodnja intenzivnija, to nije tako. Subvencije po hektaru su trenutno na nivou od 18.000 dinara. Mi u Glogonju trenutno više brinemo koliko zemlje će nam oduzeti ovaj novi auto-put, mada ti planovi o izgradnji saobraćajnice ne zahvataju povrtnjake, ali očekujemo da će to uneti nekakva pomeranja na tržištu obradivog zamljišta. Što se tiče drugih subvencija, vidim da su neki pojedinci koristili subvencije za nabavku mehanizacije, ali to su i dalje sporadični slučajevi, nije to još uvek masovna pojava. Naše udruženje kao takvo verovatno treba da daje veći doprinos u tom pogledu, ali proizvođači, odnosno članovi, moraju da nam kažu s kakvim problemima se sve suočavaju i da nam se obrate za pomoć kako bismo mogli da reagujemo – navodi predsednik glogonjskog udruženja povrtara.
(Pančevac/J. Filipović)
