Pred Uskrs: U samoposlugu ili na pijacu

– Kupujem na pijaci zato što je ovde i voće i povrće svežije i lepše. Ali najvažnije je da imam svog prodavca jer me on neće prevariti pošto zna da neću ponovo doći kod njega. Ja ne idem tamo kod onih nakupaca – kazao nam je Branislav.

– Lepo je to, ali sve je skuplje ovde, a često i nije kvalitetnije. I seljaci su se izbezobrazili. Stalno kukaju, a za dve kese povrća treba da dam i 1.500 dinara. Za te pare kupim dve kile mesa – iznosi nam svoj stav Vladimir J.

– Ja sam juče bio u piljari u Žarka Zrenjanina. Tamo je sve jeftinije nego ovde na pijaci. Oni mogu da kupuju na veliko i voće i povrće, pa im se može da imaju manje cene. Na primer, mladi luk je tamo samo 36 dinara – priključuje se celoj ovoj raspravi i Steva.

I svaki od njih je uveren da je potpuno u pravu, a i zadovoljan je svojim izborom, pa drugoga i ne sluša. Nakon primedbe da se tri mlada luka na pančevačkoj Zelenoj pijaci, gde smo sproveli ovu malu anketu, prodaju i za 100 dinara, te da matematika kaže da je ipak jeftinije nego u njegovoj piljari, Steva postavlja pitanje: „A gde si ti to video?” Ostatak ekipe ipak priznaje da je Steva u pravu što se tiče većine cena. Uostalom, to je potvrdio i Republički zavod za statistiku. Prema podacima iz treće sedmice u martu, prosečna i najčešća cena skoro sveg povrća i voća je niža u marketima. Luk je tada bio rekorder jer je na tezgi bio skuplji i dva i po puta nego u većini supermarketa.

Male i velike salate

Ali pošto se cene voća i povrća baš u ovo vreme početka proleća menjaju iz dana u dan, prošle subote, 5. aprila, krenuli smo u istraživanje na našu, pančevačku Zelenu pijacu. Ispostavilo se da, iako je većina proizvoda jeftinija nego pre tri sedmice, bitku sa „akcijama” u supermarketima i dalje ne mogu da dobiju. Na primer, glavica zelene salate puterice na popustu u jednom marketu prošlog vikenda bila je samo 30, a na pančevačkoj pijaci od 50 do 70 dinara. Začkoljica je jedino u tome što je onu pijačnu bilo teško ugurati u kesu tregericu, dok su se listovi na onoj iz prodavnice skoro mogli prebrojati. Iskustva, sudeći po anketi među ženama kupcima na pijaci, slična su i kada su neki drugi proizvodi u pitanju.

– Krompir sam prestala da kupujem u jednom supermarketu jer sam pre oko dva meseca morala da bacim dve kile. Jeste bio na popustu, ali ne treba zbog toga da bude sav truo. Znam da je na akcijama uglavnom „olinjalo” voće i povrće, ali ne mora da bude baš trulo – kazala nam je Jelisaveta.

I već površan uvid u cene po supermarketima pokazuje da puna cena voća i povrća u marketima uglavnom nije značajno manja, već je čak i ista kao na pijaci. Poređenje kaže da je brokoli na popustu u samoposluzi prošlog vikenda bio 250, ali mu je puna cena bila i 350 dinara – isto kao na pijaci. Karfiol je u marketima koštao od 220 do 270, a na pijaci uglavnom 300 dinara. Za patlidžan su prodavci na pijaci tražili 300, dok je u marketima bio od 220 do 270 dinara.

Blitva i kvalitetnija i jeftinija na pijaciFoto: Pančevac / N. S.

Statistika je, naravno, skoro uvek varka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz treće sedmice marta postavili su Pančevo na vrh tabele po cenama osnovnih prehrambenih proizvoda, što i nije čudo ako znamo da i po prihodima spadamo u prvu petorku. Po skupoći crnog luka i krompira bili smo čak i rekorderi, skuplji i od Beograda. Ali su se zato Pančevke i Pančevci po pristojnoj ceni mogli najesti banana i sira. Jedino je za razmišljanje bilo zašto bi naš sir koštao 600, a onaj novopazarski 900 dinara iako je Novi Pazar po cenama uglavnom na dnu lestvice, a pritom sigurno ima i više krava i ovaca nego južni Banat. Da li je onda njihov sir ipak napravljen od malo gušćeg mleka? Statistika ipak ne meri količinu mlečne masti.

Ali bez obzira na to što je jeftiniji sir uglavnom „prazan”, teško da će prosečan penzioner imati para da naruči kvalitetan sir za 1.000 dinara sa Zlatibora ili Divčibara. Džabe tu ona stara: nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino. Ne vredi tu priča o kvalitetu kada novčanik diktira ponašanje. Zato nije čudo što se i vašem reporteru prošle subote učinilo da svet koji kupuje na pančevačkoj pijaci, sudeći i po odeći i aksesoaru pored toga što se skoro svi dobro znamo, pripada uglavnom srednjoj, pa i višoj srednjoj klasi. U belom svetu pijace, skoro otpisane pre neku deceniju, postaju čak mesta gde se bogatašima prodaju luksuzni ekscentrični proizvodi malih proizvođača ili organska hrana.

Pijaca i za kibicovanje

– Nije samo kvalitet razlog što ne idem na pijacu. Često nemam ni vremena jer radim šest dana nedeljno i zamislite onda da celo jutro sedmog dana provedem na pijaci – objašnjava Jelisaveta razlog što ipak često kupuje i dalje u samoposlugama.

– Ovde sretneš mnoge ljude. Gledaš malo i ženski svet. Proceniš dokle je narod stigao. Svratiš u kafanicu, a posle na ručak – ne odustaje Bane od reklamiranja pijace.

Prodavci, s kojima ovom prilikom nismo pričali jer bi sigurno samo hvalili svoju robu, posle sušna dva meseca prošlog vikenda su imali mnogo više posla. Da li zato što stiže Uskrs? Ili zato što su počeli da stižu i prvi sveži proizvodi na pijacu? Možda i zato što je „ranija penzija” isplaćena 3. aprila. Što se tiče poslednjeg tromesečja 2024, podaci pokazuju da je promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji u odnosu na isto tromesečje prethodne godine bio veći za 6,6 odsto. Ali je pitanje u ovom slučaju da li zato što se više kupovalo ili zato što su cene bile značajno više.

Pijaca – mesto i za izlazakFoto: Pančevac / N. S.

O jajima ćemo više iduće sedmice. Iako doskora možda i najjeftinija hrana kojom se mogao popuniti želudac, na pijaci su prošle subote ona pristojne veličine koštala 20, a bela, na koju se boja dobro prima, i 30 dinara. Za kesicu one obične farbe, koja uništava jaje ako ono pukne, tražilo se 10 dinara, dok je istraga pokazala da i u najskupljima marketima nije viša od sedam dinara. A i zečići koji skaču takođe su bili jeftiniji na rafu moje obližnje bakalnice.

(Pančevac / N. S.)

Cene goriva nepromenjene u narednih sedam dana