Bolne dve godine od masovnog ubistva u ‘Ribnikaru’

U jednom nezamislivom trenutku, devetoro dece i njihov čika Dragan koji ih je čuvao, zauvek su zaustavljeni na svom putu, ostavljajući prazninu koju nijedna reč ne može ispuniti.

Devetoro nedužne dece ubijeno je tog dana, kao i čuvar škole Dragan Vlahović (53), koji je stradao pokušavajući da spreči trinaestogodišnjeg ubicu. Ana Božović (11), Bojana Asović (11), Sofija Negić (13), Ema Kobiljski (13), Mara Anđelković (13), Angelina Aćimović (14), Adriana Dukić (14), Katarina Martinović (12) i Andrija Čikić (14) su ubijeni, a odgovor na pitanje zašto je njihov školski drug na čas istorije došao sa očevim pištoljima, izostao je.

Ipak, danas se ne govori samo o masakru kakav Srbija ne pamti, već o nezaceljenoj rani u duši čitavog društva, o boli koja ne jenjava, o pitanjima bez odgovora, o tišini koja nosi imena onih kojih više nema.

Dečak ubica je krivično neodgovoran i za svoj zločin neće odgovarati, međutim, kazna je stigla njegove roditelje koji u svemu tome pak ne vide krivicu.

Roditelji maloletnog ubice su osuđeni u decembru prošle godine, otac na kaznu zatvora od 14 i po godina za krivična dela izazivanje opšte opasnosti i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog sina, dok je majka osuđena na tri godine samo po proširenoj optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za zapuštanje i zlostavljanje sina.

Tokom sudskih postupaka koji se vode kako protiv Kecmanovića, tako i protiv škole i države, osuđeni roditelji dečaka ubice sve vreme su negirali krivicu, smatrajući da nemaju ni najmanjeg udela u onome što je uradio njihov sin.

Ožalošćene porodice, ali i cela Srbija okovani su tugom i bolnom, međutim, najviše bole reči oca dečaka ubice koji javno izgovara „da ne zna ko je kriv i da ne vidi odgovornost ni u sebi ni u svojoj supruzi“.

Dve godine nakon zločina ostala su mnoga pitanja bez odgovora, kako je moguće pogledati u oči roditelje čija su deca ostala zauvek stara 11, 12, 13 i 14 godina, i reći: „Ne znam ko je kriv?“.

Poneo 92 metaka

Dečak ubica se od tog 3. maja nalazi u psihijatrijskoj ustanovi, a u svom iskazu pred nadležnim oragnima, on je hladnokrvno do detalja opisao kako je 3. maja 2023. godine ubio devetoro vršnjaka iz škole i radnika obezbeđenja.

– Ja sam levoruk, pucam levom rukom. Jednom rukom sam držao pištolj. Nisam imao nameru da ubijen sve učenike koji su toga jutra bili na času istorije, ali jesam planirao da započnem u razredu u koji idem. Cilj su mi bili učenici sedmog razreda generalno. Poneo sam 92 metka, imao sam želju da iskoristim svu municiju. Planirao sam sve dve ili tri nedelje, ali sam konačnu odluku doneo tog jutra. Želeo sam da izvršim ovaj čin. Pucao sam na učenike – ispričao je maloletni ubica tada, a kako smo ranije pisali, od 92 metaka, ispalio je 57, s tim da su 34 metka pogodila žrtve.

Satnica

Trinaestogodišnjak je tada priznao i da je masakr počinio iz dva očeva pištolja,koja je, kako je rekao, lako našao u plakaru u stanu i u svoju sobu ih prebacio dva dana pre zločina.

– Ako se dobro sećam, u 8.02 sam fotografisao oružje u dnevnoj sobi, uzeo sam ranac, ubacio oružje u njega i krenuo u školu. Planirao sam da zakasnim taj dan na prvi čas da bi deca bila u učionici. Nisam baš zacrtao, ali sam planirao da dođem baš pred kraj – izjavio je dečak-ubica.

Rekao je i da mu nije bilo bitno da li puca u dečake ili devojčice, ali je priznao i da je, kada je došao u školu, oklevao na trenutak. Međutim, tada je pucao u čuvara Dragana Vlahovića.

– Pre nego što sam počeo sa svojim činom oklevao sam, imao sam želju da se ipak obratim majci, da se vratim kući, ali u tom trenutku mi prilazi čuvar i pita me hoću li ući u učionicu, bilo je dva minuta do zvona. Ja sam rekao da ću sačekali, a onda sam već bio pod stresom, uspaničio sam se i video sam ga kao neku pretnju. Možda u smislu da bi mogao da me spreči, da se vratim kući – rekao je maoletni ubica, koji je potom ispalio hice u dve dežurne devojčice, potom u devojčicu koja je stajala na hodniku, a da je potom nastavio prema učionici u kojoj je njegov razred imao čas istorije.

– Ne znam zašto sam pucao u tu decu, nisam ih poznavao. Pucao sam nasumično, nisam se obazirao na koga pucam. Sećam se da sam ispalio metak u pravcu devojčice koja je samo stajala, a koju ne poznajem. Kada sam ušao u učionicu, nisam nikoga prepoznavao. Znam da je profesorka bila unutra, rečeno mi je da je ranjena. Imao sam još metaka, ne znam zašto sam prestao da pucam. Iskočio sam kroz prozor i pozvao policiju. Mislio sam da je to ispravno, da se predam. Plašio sam se i da neko može da me povredi ili ubije – naveo je dečak ubica.

(Pink/S.M.)