Ministarstvo poljoprivrede objavilo je novi pravilnik koji propisuje kako poljoprivrednici mogu da dobiju novčanu podršku – regres za kupovinu sertifikovanog semena. Pravo na ovaj podsticaj imaju kako fizička, tako i pravna lica i preduzetnici, ali pod određenim uslovima.

Svi zainteresovani moraju biti upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, imati aktivan status, obnoviti registraciju i sejati seme na prijavljenim parcelama. Podsticaj važi za najviše 100 hektara.

Spisak biljaka koje država subvencioniše je poduži i odnosi se na pšenicu, ječam, ovas, tritikale, kukuruz, soju, suncokret, uljanu repicu i šećernu repu. Seme mora biti sertifikovano i kupljeno u periodu od 1. avgusta prethodne do dana podnošenja zahteva u tekućoj godini.

Poljoprivrednici moraju da podnesu zahtev putem elektronskog sistema eAgrar, i to u digitalnom formatu, sa validnim elektronskim potpisom. U zahtev se unose podaci o kupljenom semenu, računima, prijavljenim parcelama, kao i izjava da je seme zaista posejano na navedenim površinama.

Foto: PexelsKo i koliko može da dobije?
Visina podsticaja zavisi od vrste kulture i površine koju poljoprivrednik obrađuje. Međutim, država je propisala maksimalne količine semena po hektaru za svaku kulturu, što znači da regres neće biti odobren za više od dozvoljene norme.

Propisani limit je sledeći:

Pšenica: 250 kilograma po hektaru
Ječam: 200 kilograma po hektaru
Ovas: 160 kilograma po hektaru
Tritikale: 250 kilograma po hektaru
Kukuruz: 75.000 zrna (3 sejne jedinice/ha)
Soja: 110 kilograma po hektaru
Suncokret: 70.000 zrna (1 sejna jedinica/ha)
Uljana repica: 3,5 kilograma po hektaru
Šećerna repa: 1,3 sejne jedinice/ha
Podsticaji neće biti odobreni za zemljište u državnoj svojini uzeto u zakup, osim ako je taj zakup dobijen na javnom nadmetanju.

Kako do novca?
Uz elektronski obrazac poljoprivrednici su u obavezi da prilože račune, podatke o parcelama i kulturama, kao i lične podatke podnosioca. Osim toga, podnosilac mora da da saglasnost da nadležna uprava može da pribavi podatke iz službenih evidencija ili da se obaveže da će to učiniti sam. Važno je naglasiti da se svaka netačnost u prijavi ili nepotpuna dokumentacija smatra neurednim zahtevom i vodi do odbacivanja. Izjava podnosioca nosi težinu – on pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđuje da je sve što je naveo tačno.

Da bi fizičko ili pravno lice koristilo eAgrar, mora se prethodno registrovati. Nakon registracije, korisniku se otvara nalog i dodeljuje pristup Jedinstvenom elektronskom sandučetu, što omogućava direktnu komunikaciju sa Upravom za agrarna plaćanja.

Registracija može biti izvršena online putem portala eid.gov.rs koristeći kvalifikovani elektronski sertifikat ili fizički na šalteru uz mobilnu aplikaciju ConsentID. Korisnicima je dostupna tehnička podrška, i to preko ovlašćenog lica Uprave, savetodavca iz oblasti poljoprivrede koji ima licencu, ili zaposlenog u lokalnoj samoupravi.

Uprava za agrarna plaćanja koristi podatke iz postojećih registara i evidencija bez dodatne provere, osim ako su podaci označeni kao potrebni za proveru. Sistem koristi jedinstvene identifikatore – poput JMBG-a, PIB-a, matičnog broja i broja iz Centralnog registra socijalnog osiguranja – da bi precizno identifikovao korisnike i uskladio podatke.

Provera ispravnosti zahteva
Uprava proverava da li su zahtevi pravilno popunjeni, da li je dostavljena propisana dokumentacija i da li se uneti podaci poklapaju sa evidencijama.

Ako nešto nedostaje ili nije tačno korisnik dobija obaveštenje i rok od najmanje osam dana da ispravi nepravilnosti. Ukoliko ne postupi po uputstvu zahtev se odbacuje.

(Biznis.rs)

RATARI SVE ČEŠĆE ODUSTAJU OD ZAKUPA ZEMLJE: Evo koja su dva glavna razloga