Cene sezonskog voća ne prestaju da rastu. Građani su iznenađeni cenom trešanja, koje na nekim mestima koštaju i iznad 1.000 dinara, a zbog skupoće kajsija i bresaka mnoge domaćice odustaju od pravljenja džema. Zašto je domaće voće postalo luksuz?

Građani na pijaci, kako su nam rekli, često preskaču tezge sa voćem, dok pojedini kupci kupuju jako malo čisto da „utole želju“. Ipak, u jednom su svi saglasni – da su trešnja, kajsija, kupina i malina ove godine postali luksuz. Newsmax Balkans istraživao je zašto je to tako.

Poljoprivrednik Nebojša Antonijević kaže da je najveći „krivac“ visokih cena mraz.

„Trešnja, višnja… sve je izmrzlo. Smrzlo se još dok je bilo u cvetu, tu spadaju trešnja, višnja…. kajsije, koje imam u dvorištu nisam ni video ove godine“, istakao je Antonijević, koji prodaje trešnje na jednoj od beogradskih pijaca.

Njegov kolega Ljuba Matejić navodi da je ove godine rod bio mnogo mali.

„Voće je prvo pogodio mraz, a onda i suša. Do kraja leta će biti visoka cena voća, jer ga nema“, naglasio je Matejić za Newsmax Balkans.

„Domaćice odustaju od džema, rakija će koštati kao suvo zlato“
Agroekonomista Milan Prostran objašnjava za naš portal da je ovo jedna od najtežih godina u voćarstvu Srbije i da je to, kako tvrdi, osnovni uzrok visokih cena svih vrsta voća.

„Zbog toga što su martovski mrazevi u poslednjoj dekadi marta i u prvoj dekadi aprila praktično obrali voćarstvo Srbije. To se, pre svega, odnosi na kajsije, trešnje, višnje, maline i da, trenutno rekordnu cenu na tržištu ima kupina, koja se kreće od 1.200 dinara po kilogramu“, istakao je Prostran.

Dodao je da su situaciju iskoristili i uvoznici koji su našli motiv zbog visokih cena i zbog nemogućnosti domaćeg voćarstva da zadovolje tržište.

„Verovatno će ovu godinu domaćice najviše zapamtiti, pre svega zbog kajsije, sa visokom cenom, jer ona najčešće ulazi u preradu kao najkvalitetniji džem, a zapamtiće ga i naravno, proizvođači rakije. Prvo, neće ih imati dovoljno, a drugo ako ima, taj će, verovatno, prodavati tu rakiju kao suvo zlato“, ukazao je agroekonomista.

Kako je naveo, domaćini na pijaci prodaju voće po visokoj ceni i zbog toga pokušavaju da koliko-toliko kompenzuju izgubljeni dohodak koji su uložili kao trošak u zaštitu, u negu useva.

„Proći će i ova godina“
Na pitanje da li su cene na pijacama na osnovu navedenog realne, Prostran je istakao da u svakom slučaju to nije cena koju prosečan potrošač može da prihvati.

„Svako može da kupi bar po 100 grama i da kaže da je probao trešnju, kajsiju, da je probao nešto još od voća, jer većina ljudi nema takav dohodak da može sebi da priušti ne samo da konzumira u svežem stanju, nego ne može da priušti ni da kupi za preradu. Da ima tokom zime džemove, pekmeze, slatka itd. Sve ono što su naše domaćice navikle da rade svake godine“, pojasnio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, borovnica, malina i kupina su rekorderi ove godine po visini cene.

„Proći će i ova godina pa ćemo, nadam se, bolje imati sledeće“, zaključio je Prostran.

( Newsmaxs Bakans)