Mali proizvođači s velikim nagradama: Vino zlata vredno

Proizvodnja voća na manjim poljoprivrednim gazdinstvima nije lak posao. Porodica Šmit iz Vojlovice, pored toga što svim snagama pokušava da zadovolji potražnju za vinom koje proizvodi, usput skuplja nagrade sa svih strana.

Polja kupina i malina dokle pogled seže ponos su Lajoša i Ružice Šmit. Iako zaposleni, trude se i uspevaju da svim ljubiteljima ovog voća i voćnih vina obezbede veoma kvalitetne proizvode. Početkom svake godine rezidbu i okopavanje voćnjaka uglavnom obavljaju sami, što je samo po sebi veliki podvig, dok im pri branju zrelog voća pomažu rodbina, prijatelji i komšije.

Foto: Privatna arhiva

S obzirom na to da je ovo veoma nežno i osetljivo voće, ono zahteva svakodnevnu negu i branje pri sazrevanju kako bi se obezbedio dalji rast i razvoj stabljika, kao i kvalitet voćnih vina koja se nude mušterijama.

Priznanja podstrek za rad

Ove godine mnogo nervoze su im doneli suša i izuzetno nestabilno vreme, jer iako imaju solidan sistem navodnjavanja i protivgradnu zaštitu, postoji veliki strah od jakog grada, koji bi za nekoliko trenutaka mogao da uništi sav rad i trud ulagan godinama. Problematičan je i dugi niz dana bez kiše koji uništava voće.
Uspeli su i da unaprede način obrade zemljišta. Kako Fondacija „Prosperitati” pruža pomoć i podršku poljoprivrednim gazdinstvima već dugi niz godina, Ružica je počela sa sakupljanjem potrebne dokumentacije još 2023, da bi ove godine u julu napokon dobila preko potrebnu pomoć u vidu novčane naknade za kupovinu poljoprivrednih mašina. Sa učešćem od 70 odsto ova fondacija je omogućila Šmitovima da kupe mali traktor „solis” od 26 konja, prskalicu i frezu. Ovim mašinama brže, lakše i jednostavnije mogu obrađivati zemljište na kom rastu maline i kupine.
Do pre mesec dana sva obrada zemlje i prskanje voća rađeni su ručno, što je zahtevalo mnogo vremena i fizičkog rada. Sada Ružica u šali priča kako iznajmljuje svoj tirkizni traktorčić suprugu Lajošu i kako, otkad manje vremena troše na rad, imaju više vremena za posmatranje zvezda padalica.

Foto: Privatna arhiva

Kako Ružica objašnjava, ova godina je bila jako loša za maline i kupine, kao i za vinogradarske breskve i kajsije, koje nisu ni rodile zbog jakih mrazeva tokom proleća, tako da će biti rezervisana za kvalitet, ali ne i za kvantitet.
Davne 2001, kada su odlučili da počnu da se bave proizvodnjom kupina i kupinovog vina, na Međunarodnom sajmu vina u Temerinu, gde su učestvovali s dezertnim vinima, osvojili su bronzanu medalju za suvo vino i zlatnu za slatko vino od kupina. Nakon skoro dve i po decenije, na istom sajmu Ružica Šmit je osvojila prvo mesto i veliku zlatnu medalju za malinovo vino, kao i zlatnu medalju za vino od kajsije; u ukupnom plasmanu za najbolje voćno vino u svim kategorijama zaslužila je 98,90 bodova i na taj način ostavila za sobom 594 druga uzorka vina, što znači da su vina porodice Šmit najbolja dezertna vina i najbolja na celom međunarodnom takmičenju.

Ove godine su osvojili još dva trofeja, i to u Vršcu na „Danima vina” zlatnu medalju u kategoriji specijalnih vina za vino od vinogradarske breskve, te u Poljoprivrednoj školi na „Vino festu” u kategoriji specijalne vrste pića za vino od vinogradarske breskve.

Foto: Privatna arhiva

Ovaj zlatni trofej im je posebno drag, jer se dodeljuje na specifičan način: radi se hemijska analiza vina i rakija, a ne ocenjuje se samo na osnovu izgleda i ukusa – tako  da su oni ti koji su dobili najviše poena za kvalitet.

Prepoznatljivi po kvalitetu

Pored nagrađivanih vina od maline, kupine i vinogradarske breskve, oprobali su se i s kajsijom, što je jako dobro primljeno kod mušterija, mada je proces pravljenja ovog vina izuzetno dugačak i zahteva rad tokom čak dve godine kako bi se dobilo bistro i ukusno vino.
Vino pretežno prodaju na manifestacijama, festivalima i drugim okupljanjima. Sa Udruženjem vinara „Orfelin” prvi put su proletos učestvovali na pančevačkim „Danima vina”, ponosno, rame uz rame s velikim proizvođačima. Bili su i na „Žetelačkim danima” u Vojlovici kao stalni dragi gosti. U planu im je učešće na „Preobraženjskim danima”, „Danima Vajferta” u Pančevu u septembru, na jesen na „Danima bundeve”, kao i na Novogodišnjem bazaru.

Foto: Privatna arhiva

Imaju velike planove za budućnost – oprobaće se i u pravljenju voćnog vina od kruške viljamovke, jer su svoje verne mušterije navikli na novitete na svakih nekoliko godina. Boriće se i s prejakim suncem i sušom, kao i nevremenom koje zahvata ove krajeve.
Iako na deo problema koji ih muče ne mogu da utiču, trude se da što više umanje štetu na usevima, jer svi oni koji probaju njihove zlata vredne nektare ne gube iz vida adresu na koju treba da se vrate kada se flaše isprazne.
(Pančevac/Karolina Bisak)