Istoričar Momčilo Pavlović kaže da je ideal svetski mir, da su realnost ratovi, a sada se govori o trećem svetskom ratu. Što se tiče Srba i Srbije, ono što mi baštinimo iz Prvog svetskog rata su slava, žrtve i mir. Srbiji je i onda i danas potreban mir, jer to govore žrtve i stradanje naroda, dodaje Pavlović.

Prvi svetski rat bio je trenutak kada je Srbija stala pred velike sile — i opstala. U toj borbi za opstanak, izgubila je trećinu stanovništva, ali je dobila mesto u istoriji sveta i ispisala neke od najslavnjih ratnih stranica Evrope.

Istoričar Momčilo Pavlović rekao je za RTS da je do početka Drugog svetskog rata, Srbija bila saveznica, pobednica, priznata u „tom naprednom taboru“.

Pavlović je naveo, kako kaže, malo poznati primer.

„Jedanaestog novembra 1934. godine obeležavan je Dan primirja u čitavoj Evropi i svetu, a u Parizu, toga dana, je pored Trijumfalne kapije bila izložena posmrtna maska kralja Aleksandra pored koje je prodefilovalo, uključujući i predsednika Francuske, milion Francuza“, rekao je Pavlović.

Pored Trijumfalne kapije vijorila se srpska zastava
Pored Trijumfalne kapije vijorila se velika srpska zastava sa dvoglavim orlom u zlatu i srebru, koja je trebalo da bude istaknuta tokom posete kralja Aleksandra u oktobru 1934. godine.

Naveo je kao ilustraciju i primer kako je jedan list francuskih veterana rekao – Francuska voli kralja Aleksandra, kao što je on voleo nas.

„Dakle, ovo je ilustracija gde je bilo mesto Srbiji, posebno kralja Aleksandra i dinastije Krađorđević do Drugog svetskog rata“, naveo je Pavlović.

Prema njegovim rečima, posle Drugog svetskog rata zapad je uglavnom nastavio da obeležava na jedan ili drugi način.

U britanskoj monarhiji i za krunu to je jedan od najvažnijih događaja i po posebnom ritualu se obeležava od 1919. godine do danas.

„Međutim, srpska slava, srpske žrtve su zamenjene drugim žrtvama, drugim režimom, socijalizmom i onda se gradio kult drugih i žrtava i ljudi“, napominje Pavlović.

Odbrana otadžbine i povratak u otadžbinu – osnovni moto
Francuski general Franše d‘Epere, koji je bio komandant savezničkih snaga pri proboju Solunskog fronta, srpske vojnike opisuje kao junake, mahom seljake, trezvene, skromne i nesalomove.

Odgovarajući na pitanje kakva je bila nacionalna svest, Pavlović kaže da je odbrana otadžbine i povratak u otadžbinu, borba za slobodu, ali već od 1914. godine oslobođenje i ujedinjenje sa drugim narodima – osnovni moto.

„Taj atak moćne Austrougarske, kasnije Nemačke i Bugarske slomio je duh, vojnički otpor uz ogromne žrtve, patnje srpskog naroda“, rekao je Pavlović.

Ali, uz pomoć saveznika, obnovljena je, naoružana francuskim naoružanjem i opremom, uz podršku dobrovoljačkih divizija, to je promenjeno.

„Kada je probijen Solunski front i kada je oslobođen Bitolj, krenulo se u povratak svojim kućama, svojim porodicama i kada su ti vojnici umarširali u Beograd, 1. novembra, oni su odmah prešli te reke koje su tradicionalne granice koje dele srpski narod – Drina, Sava i Dunav i zauzeli određene pozicije koje su kasnije služile kao podrška diplomatiji i političkom procesu ujedinjenja“, naveo je istoričar.

Gde je svet danas
Govoreći o tome šta je sa starim savezništvima, Pavlović kaže da se to menja, reč je o dinamici istorije.

„Mir je ideal, i posle Prvog i Drugog svetskog rata i za njegovo ostvarenje stvorene su međunarodne organizacije koje su trebale da garantuju makar mir od jednog veka“, rekao je Pavlović, napominjući da misli na Društvo naroda i Ujedinjene nacije.

Ispostavilo se da je svega dvadesetak godina od završetka Prvog svetskog rata započeo novi, još veći i ubilački rat, dodaje on.

Nakon Drugog svetskog rata nikada više ratova i pored UN i pored stalnog govora o miru – nikada više ratova nije vođeno na planeti, kaže Pavlović.

Prema njegovim rečima, ideal svetski je mir, realnost su rat, ratovi ili rat. Sada se govori o trećem svetskom ratu.

Kaže da ratuju elite, strada običan narod i nije valjda da ne postoji dovoljno svesti da ne dođe do velikog sukoba jer u trećem svetskom ratu ne može biti pobednika.

Najveće poruke iz Prvog svetskog rata
Pavlović je rekao da je najveća poruka Prvog svetskog rata na planetarnom nivou da treba otklanjati uzroke ratova.

Podseća na pisanje jednog francuskog generala – ne dozvoliti jednoj naciji, jednoj političkoj eliti da zloupotrebi svoju moć u odnosu na druge. On je tada mislio na Nemačku.

Što se tiče Srba i Srbije najveća pouka, odnosno ono što mi baštinimo iz Prvog svetskog rata su slava, žrtve i mir, istakao je Pavlović.

„Srbija je izgubila trećinu svog stanovništva, naročito civila, izuzetno veliki broj civila je logorisan u susednim zemljama i neprijateljskim zemljama i Srbiji je i onda i danas potreban mir, jer to govore žrtve i stradanje naroda“, kaže Pavlović.

„A da li mi na pravi način komemorišamo, sećamo se, odajemo priznanje, zahvalnost, čuvamo ta grobna mesta, palimo sveće, ljubimo te hladne spomenike – to je sasvim drugo pitanje“, zaključio je Momčilo Pavlović.
(Pančevac/RTS)