Satarić: Povećava se broj radnika starijih od 75 godina
Zvanični podaci o zaposlenima posle 75. godine u Srbiji nisu objavljeni, ali procene ukazuju da je njihov broj zanemarljiv. Prema nešto starijim analizama, pre pandemije u radnom odnosu je bilo oko 30.000 osoba starijih od 70 godina, uglavnom samozaposlenih u poljoprivredi i zanatstvu.
U Udruženju građana „Snaga prijateljstva – Amiti” podsećaju da u Srbiji mnogo veći broj starijih ima različite vrste radnih aranžmana, ali da se to ozbiljno ne prati, ne analizira, niti evidentira.
– Fond PIO vodi podatke samo o onim penzionerima koji traže preračun penzija, a na osnovu radnih angažmana i uplata doprinosa i nakon završetka radnog staža. Oni to prate dok neko ne napuni 45 godina radnog staža, a posle ne, jer posle toga penzije i ne preračunavaju i te uplate se ne računaju. To znam iz ličnog iskustva – kaže Nadežda Satarić, predsednica „Amitija”.
– Fond PIO vodi podatke samo o onim penzionerima koji traže preračun penzija, a na osnovu radnih angažmana i uplata doprinosa i nakon završetka radnog staža. Oni to prate dok neko ne napuni 45 godina radnog staža, a posle ne, jer posle toga penzije i ne preračunavaju i te uplate se ne računaju. To znam iz ličnog iskustva – kaže Nadežda Satarić, predsednica „Amitija”.
Neki penzioneri nisu stimulisani da traže preračun penzija, jer mahom kao penzioneri zarađuju manje od onoga kada su bili u stalnom radnom odnosu, pa im se penzija neće ni povećati jer se sabira ukupni staž, pa deli s bodovima za primanja, dodaje Satarićeva.
– Dalje treba imati u vidu da kod nas nemali broj penzionera radi u poljoprivredi i posle završetka radnog staža. Njihove penzije su male i nedovoljne za život, pa moraju da nastave da rade. Naravno, ne više onim intenzitetom kao ranije, ali ima i onih sa 80 godina koji su još aktivni, kako muškaraca, tako i žena. Oni za taj svoj rad ne dobijaju novac, nego namirnice za hranu i život i ne uplaćuju za to doprinose – nabraja Satarićeva.
Koliko starijih radi na pijacama, prodaje robu na trotoarima oko tržnica, a to im se ne računa. Ne računa se ni rad nekih penzionera koji rade kod poslodavaca, jer ih oni isplaćuju na ruke, bez evidentiranja i prijavljivanja da rade.
– Poslodavci sada sve manje biraju kod zapošljavanja na osnovu kriterijuma, godina starosti. Više se fokusiraju na preostale radne sposobnosti penzionera i starijih, uključujući i starije žene. Evidentan je i dalje nedostatak radnika za pružanje usluga nege u zdravstvenim ustanovama i u ustanovama socijalne zaštite, a tu su angažovane većinom žene. Nedostaju vozači, građevinski radnici, zanatlije različitih profila. Iako se radna snaga angažuje iz stranih zemalja, izgleda da ni to ne može do kraja da reši naše izazove – zaključuje ona.
(Pančevac)
