Dragana Milošević: Počinjemo rad na operi „Boj na Kosovu”

SNP ima obavezu da 2026. repertoarom afirmiše 165 godina svoje istorije i prezentuje novu viziju koja će biti dostojna izuzetnog nasleđa, i koja će na adekvatan način odgovoriti potrebama publike. Dobra umetnost razvija osećaj za umetnost. S pozorišne scene se utiče na ukus, emocije, shvatanje gledalaca. Pozorišna predstava sadrži sliku sveta. Pozorište oplemenjuje, nadahnjuje i obrazuje, tumači svet, i pomaže da se on preobrazi nabolje. To je kao kad čitate Ramajanu, Gilgameša, Hesioda, Plutarha, Miltona, Platona, Aristotela, Loka, Kanta, Šoa, ili Habermasa, kaže Dragana Milošević, v. d. upravnika SNP-a o prioritetima ovog teatra u 2026. godini.

Kakvu viziju SNP-a imate u godini koja je pred nama?

Imamo veoma ambiciozne planove u programskom i produkcijskom smislu. Pored klasičnih dela, koja fasciniraju publiku od nastanka pozorišta do danas, planiramo i nove projekte. Posebno u operi. Od NJegoša i Vuka, pa do Andrića, Isidore Sekulić, Miloša N. Đurića. Planiramo da tokom 2026. godine pripremimo operu „Boj na Kosovu”, vrlo ambiciozan projekat koji produkcijski postavljamo tako da se u svim teatrima sveta za njega traži karta više. Mnoga imena biće iznenađenje za publiku u Srbiji – od glavnih protagonista do libretiste, kompozitora i reditelja.

Koji korake planirate da preduzmete kako biste podigli SNP na novi nivo? Koje nove autore, reditelje, glumce ćete nam predstaviti?

Naša kuća može da izvede najsloženije umetničke zadatke. Kao ustanova od nacionalnog značaja, u sektoru dramskog stvaralaštva fokusiraćemo se na dela domaćih autora, kao i klasike svetske književnosti. U 2026. godini publika će premijerno moći da vidi delo „Arsenik i stare čipke”, tu su i „Totovi”, prvi srpski naučnofantastični pozorišni komad, „Posle milijon godina”, i druge predstave. U operi ćemo nastaviti premijerno i reprizno da izvodimo najveća operska dela, najistaknutijih operskih autora. Premijerno će biti izvedene opere „Madam Baterflaj” i „Carska nevesta”. Imaćemo premijere baleta „Žizela”, „Memento mori”, „Double Bill”.

SNP je naš najstariji profesionalni teatar i naš plan je da istaknemo naše dramske, operske, baletske umetnike. Naš hor, orkestar i nova imena iz našeg operskog studija, kao i da sa novim operama za decu, nastavimo sa daljom afirmacijom Dečijeg operskog studija, jedinog u ovom delu Evrope. Svakako ćemo ostati posvećeni produkcijskim iskoracima, po kojima je naša kuća poznata, ali ćemo se bazirati na uvođenje novih tehnoloških rešenja, koja će doprineti većoj spektakularnosti scenografije i ukupne postavke predstava. Nastavićemo sa investicijama u održavanje zgrade, i njeno tehničko unapređivanje. Pored toga, napravićemo marketinški iskorak u pogledu predstavljanja publici. Ne samo u Novom Sadu, već u svim opštinama i gradovima Republike Srbije. Takođe planiramo gostovanja naših predstava kako u regionu i Evropi, tako i izvan kontinenta.

Koliko je za vas važna raznovrsnost u izboru umetničkih formi i tema koje će biti zastupljene? Kako nameravate da privučete široku publiku?

To pitanje muči teatrologe od sredine 20. veka. Vodim se geslom da nema starih priča, već da ima samo novih gledalaca. Moramo pričati stare priče na nov način. Teatar ne treba da podilazi ukusima publike. Pozorište, kako bi rekao Breht, ne može da živi po meri publike 19. veka, ili antike. Teatar treba da izgradi novu publiku i usmeri je kako da zavoli i respektuje teatar zbog onoga što on u svojoj suštini jeste. Breht je lepo rekao da teatar delima koja su stvarana za druge epohe, treba da nametne stil svoje epohe. Ali, to mora ostati veliki epski i dokumentarni teatar, kakav odgovara našem vremenu. Nikako ne sme pasti u zamku da prati ukus publike.

Savremena pozorišna produkcija ne može, i ne treba da zadovoljava staru estetiku. Pre 60 godina nastalo je Deborovo „Društvo spektakla”. Publici je nametnut nov okvir razumevanja sveta. Tu ideju sledi estetika društvenih mreža, sa svim svojim specifičnostima, koje oblikuju ukus savremene publike. Pozorište ne može, i ne treba, da se utrkuje i nadmeće sa njima, ali može svoj život da uskladi sa potrebama epohe. LJudi 21. veka ne žele teatar 20. a kamoli 18. veka, starog Rima, ili Aristofanove Grčke. Istovremeno, pozorišna umetnost nije roba da se može nuditi na rasprodaji. Šekspir, Euripid, Aristofan, Jonesko, Nušić, Molijer ne mogu da se izvagaju na tasu konzumerističke žudnje. Ali teatar, da bi ostao čvrsti temelj ljudskog duha, mora razumeti potrebe savremenog čoveka

Teatarske kuće, primećeno je, vraćaju se, pored ostalog, klasičnim komadima? Šta je po vama danas teatarski „trend”? Kakva su vam zapažanja?

SNP se uvek držao klasičnog repertoara. Najbolji i jedini pravi reper uspešnosti neke predstave je publika. Naše dvorane su uvek pune kad god je na repertoaru klasičan balet, klasična drama, ili opera. Evo primera. „Labudovo jezero” i „Krcko Oraščić” su rasprodati nedeljama. Uvek se traži karta više. Isto tako uvek veliko interesovanje vlada za nove interpretacije operskih dela Pučinija, Verdija, Vagnera, Bizea, Čajkovskog. U drami takođe, Molijer, Sterija, Nušić, Šekspir, Jonesko… Imamo plan da dodatno tehnički i tehnološki unapredimo scenu, kako bismo mogli da realizujemo najzahtevnije vizije reditelja, i stvorimo što bolji ambijent za publiku, da predstave dožive na što bolji način. Pored naših istaknutih umetnika u drami, baletu i operi, planiramo da za pojedine predstave angažujemo i neka od najpoznatijih svetskih operskih, baletskih, glumačkih i rediteljskih imena.

Kako podmiriti sve potrebe pozorišta koje je „živi organizam? Koliko je važno držati kontinuitet, i ne odustajati, uprkos svemu?

Zahvaljujući politici razvoja, koja je doprinela otvaranju novih fabrika, rastu broja zaposlenih budžet Srbije, APV i grada NS je u neprestanom rastu, SNP ima stabilno finansiranje. I za program i za kapitalna ulaganja. APV je u poslednjih nekoliko godina investirala blizu 600 miliona dinara. Kupljena je audio-vizuelna i rasvetna tehnika za obe scene, veliku scenu „Jovan Đorđević” i malu scenu „Pera Dobrinović”. Očišćena je fasada nakon 40 godina, dakle prvi put nakon izgradnje objekta 1981. godine. Završene su četiri faze rekonstrukcije sistema klimatizacije i ventilacije, sa klima komorama i pratećim instalacijama. Kupljen je veliki broj instrumenata za orkestar. Sve ovo je direktno uticalo na poboljšanje uslova rada zaposlenih, uslove koji su bili zanemareni decenijama. Ono što je takođe važno jeste činjenica da je rekonstruisana rotacija na sceni „Jovan Đorđević”, što nam omogućava da realizujemo najzahtevnije scenografije i predstave učinimo spektakularnijim i zanimljivijim za publiku. Uz podršku APV, ali i Ministarstva kulture i grada Novog Sada, imamo u planu da produkciju predstava podignemo na još viši nivo.

(Politika)