U Narodnom muzeju u Pančevu čuva se predmet za koji posetioci ne mogu pogoditi šta je. Ne liči ni na jednu spravu koju poznajemo, a ipak je promenio svakodnevicu mnogih ljudi.

„U pitanju je veš mašina s početka 20. veka, između 1900. i 1910. godine. Kada posetioci dođu u Narodni muzej, mi volimo da se poigramo sa njima i da ih pitamo mogu li da pogode šta je to. Onda dobijemo najrazličitije odgovore – neko kaže da je to mašina za ceđenje paradajza, neko misli da je u pitanju uređaj za pečenje rakije, međutim, retko ko pogodi da je u pitanju veš mašina. Ona je stigla u naš muzej 1983. godine i deo je zbirke za etnologiju. Pripadala je poridici Beba iz Pančeva. Čovek koji ju je kupio u Beču i doneo u Pančevo bio je Đura Beba, pančevački trgovac između dva svetska rata. Njegov sin je mašinu poklonio Narodnom muzeju 1983. godine“, kaže Damir Prašnikar, kustos Narodnog muzeja Pančevo za RTV.

Pre ove mašine, veš se prao ručno, satima, uz mnogo muke i hladne vode. A onda – ova sprava. Okretanjem ručica, ruke su ostajale čiste, a posao obavljan mnogo brži.

„Ona je za naše krajeve relativno redak proizvod. Možemo da pretpostavimo da je u Beču, gde je nabavljena, ona bila češća u domaćinstvima i mnogo olakšavala posao. Međutim, ako pogledamo mašinu i princip po kome radi, zaključujemo da ona nije mnogo drugačija od današnjih mašina. Ima bubanj, voda se greje, doduše, ovde se ložila vatra da bi se voda zagrejala, ima ventil kako bi se voda ispuštala, jedino što nije radila na struju i morala je ručno da se okreće“, dodaje Prašnikar.

Možda ne liči na današnje mašine, ali priča koju nosi govori o svakodnevnom životu i trudu prethodnih generacija. Sledeći put kada uključite svoju veš mašinu, setite se koliko je bilo potrebno truda da bismo danas imali ovu udobnost.

(RTV/Aleksandra Masl)