Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica najavio je da će pekari zvanično predložiti Vladi Srbije korekciju cene hleba „sava” sa 62 na 65 dinara, što bi trebalo da počne da se primenjuje od 7. februara.

Pralica je za „Politiku” potvrdio da je sa nadležnima postignuta neka vrsta formalnog dogovora da bude usvojena ova minimalna korekcija cene i da je ovakva odluka neminovnost s obzirom na rast cena troškova koje proizvođači imaju.

Kako saznajemo, uredba kojom se reguliše cena bele vekne neće biti ukinuta, povećanje će biti sprovedeno kroz njenu izmenu, ali i dalje, kako kaže naš sagovornik, taj propis mora da ostane na snazi.

– Obavezno je da ova uredba ostane, kao i ograničenje marže na šest odsto i pet odsto povrata. Ovo je i dalje nužnost jer kada bi bila ukinuta, trgovci bi iskoristili mogućnost za poskupljenje i cena „save” bi sigurno otišla na 90 dinara – istakao je Pralica.

Pralica je ranije objasnio za Tanjug da pekari traže poskupljenje da bi se cena izbalansirala sa nedavnim povećanjem minimalne zarade u Srbiji. Minimalna zarada je od 1. januara povećana na 551 evro ili za 10,1 odsto. Mogućnost neznatnog poskupljenja bele vekne, čiju cenu posebnom uredbom i dalje kontroliše država, bila je najavljivana i početkom prošle godine, kada je ona koštala 59 dinara i to zbog rasta troškova u pekarstvu, pre svega plata zaposlenih i očekivanog poskupljenja energenata. Razmatrano je postupno poskupljenje do maksimalno 65 dinara, ali se od korigovanja cenovnika u tom trenutku ipak odustalo. Pralica je tada za naš list rekao da su se vodili razgovori sa nadležnima, ali su ipak odustali od nove namere.

– Svakako, moraćemo da idemo postepeno do neke realne cene belog hleba – rekao je tada predsednik Unije pekara Srbije.

Prema poslednjoj analizi Udruženja mlinara Vojvodine, u Srbiji se godišnje po stanovniku u 2023. godini trošilo 64,49 kilograma hleba i peciva. Podsetimo, Uredba Vlade Srbije o obaveznim količinama i ograničenoj ceni od 46 dinara za hleb tipa „sava” startovala je u novembru 2021. godine. Tada je najavljeno da će važiti sve dok se ne stabilizuju prilike oko cene pšenice koja je u tom trenutku bila rekordna, što je i dovelo do ogromnog poskupljenja cena hleba na domaćem tržištu. Odlukom države istovremeno je počela prodaja belog brašna pekarima po regresivnim merama. Ova mera u međuvremenu je ukinuta zbog stabilizacije cene brašna. Smanjene su tada i trgovačke marže na šest sa 30 odsto, što je proizvođačima omogućilo da u ovom periodu mogu da izdrže tu cenu hleba. Svakako, zarade su nadomestili kroz cenu drugih vrsta vekni od specijalnog brašna, ali i peciva.

Do minimalnih korekcija cene došlo je prvi put posle šest meseci i potrošnja je uvećana za 20 odsto, a za nešto više od četiri godine ova vrsta hleba poskupela je sa tadašnjih 46 na sadašnja 62 dinara.

– Cena brašna prilikom razgovora o poskupljnjenju „save” nije ni uzimana u obzir jer je ona relativno mirna već dve godine. Nama su značajno porasli mnogi drugi troškovi. Plate standardno, ali i energenti, propratne sirovine, a najviše transportna vozila koja su u našoj branši neophodna. Cene tih kamiona uvećane su dvostruko sa oko 25.000 evra na 40.000 do 50.000 evra i to za kratak period – istakao je Zoran Pravlica, uz napomenu da se već nekoliko godina balansira cenom ove vrste hleba i to tako da pekari imaju minimalnu zaradu, a potrošači budu zadovoljni. Kako kaže, i pored najavljenog poskupljenja „cena bele vekne će i tada biti dvostruko jeftinija u odnosu na BiH i gotovo trostruko u odnosu na Hrvatsku”.

(Politika)