Lekovi i medicinska sredstva na scenu stupaju kada polen uđe u vaš organizam. Zato, ako ste alergični, najpre sprečite u što većoj meri ulazak polena u vaše disajne organe. Pred vama je 17 proverenih saveta, na osnovu iskustva onih koji dugo godina imaju alergiju, kako to da uradite.
1. Najpre morate znati na šta ste alergični, da li na drveće, i koje, da li na trave ili možda neki korov jer od toga zavisi kada morate da primenite mere zaštite. Zato je testiranje prvi korak ka vašoj zaštiti.
2. Ako već znate na koju ste biljku alergični, pronađite na netu i podatke o tome koje druge biljke imaju unakrsnu reaktivnost sa vašim glavnim alergenom. Na primer „grupa breza” obuhvata i polene leske, jove, hrasta, graba, kestena i bukve. Zbog te reaktivnosti i različitog vremena širenja ovih polena, simptomi se javljaju i pre i posle stvarne sezone polena breze, pa imajte u vidu da mere za sprečavanje kontakta sa polenom opasnim po vas morate početi u skladu sa periodom cvetanja i ovog drveća.
Ako ste alergični na brezu, bićete osetljivi verovatno i na jovu, brst, hrast…
3. Takođe, istražite i na koju ste hranu eventualno alergični zbog unakrsne reaktivnosti. S vremenom će se oralni alergijski simptom na neke vrste svežeg voća i povrća svakako javiti kod svakog ko je alergičan na polen. Kod već pomenute alergije na brezu trnce u ustima, svrab ždrela će izazivati orašasti plodovi, breskve, trešnje, jagode… Zato ih izbegavajte. Ne mora kod svakoga da se javi OAS na svaku hranu koja se nalazi na spisku za vaš polen.
4. U ličnoj zaštiti imajte u vidu kumulativno dejstvo polena. Reč je o tome da je bitna dužina i učestalost izloženosti polenu jer organizam reaguje zbog antitela koje pravi protiv polena koje smatra neprijateljem. Što duže i češće ste izloženi polenu biće i više antitela. Zato, i zbog unakrsne reaktivnosti, izbegavajte izloženost i „bratskim” polenima i hrani koja vam smeta.
5. Pratite rezultate merenja polena registrovanih laboratorija. Čim se pojavi vaš polen i u malim količinama treba da znate da će uskoro njegova koncentracija porasti, te da treba da primenite najstrože mere zaštite. Mogu da pomognu i aplikacije. Ali, iako mnogi tako misle, nije reč o trenutnim merenjima nego o izračunavanju pretpostavljene koncentracije polena na osnovu prethodnih rezultata i vremenskih uslova.
6. Tokom sezone cvetanja biljke koju vaš organizam, smanjite boravak na otvorenom ili ga u potpunosti izbegavajte. Ne morate baš tada ići peške „u grad” ili na posao. Koristite automobil ili javni prevoz. Nikako nemojte sedeti po baštama kafića bez obzira na pobunu vaših prijatelja. Objasnite im da jednostavno morate da sedite unutra jer je to bino za vaše zdravlje.
7. U toku vožnje isključite ventilaciju i zatvorite prozore.
8. Kišni dani, ali oni kada kada kiša pada po ceo dan, su dani koje treba da volite. Posle kratkotrajnog plljuska koncentracija polena može biti čak i veća nego pre nego što je pala kiša, jer polen će se prosto „dići”.
9. Možda će malo pomoći i „obična“ maska, mada ona neće sprečiti tako sitne čestice kao što je polen da dođu do vaših usta i nosa. Od veće pomoći su maske sa filterom.
10. Iako je granulo proleće, što manje provetravajte stan. Najbolje noću ili tokom ili posle kiše. Posle pljuska sačekajte pola sata. Imajte u vidu i da je gustina polena najveća ujutru i uveče.
11. Perite kosu svako veče jer ona je leglo polena a tokom spavanja će vam ulaziti i u nos i u uši i u usta.
12. Odeću skinite sa sebe čim uđete u kuću i to u prostoriji gde ne boravite i ne spavate i stavite je odmah na pranje.
13. Posteljinu menjajte svaki dan, kao i peškire.
14. Vlažnom krpom redovno brišite prašinu. Koristite usisivač sa mikrofilterom ili na vodu.
15. Ovlaživače vazduha držite uključene ceo dan i koristite samo klime koje imaju filtere. Što se tiče prečistača vazduha, pomoći će samo oni koji usisavaju najsitnije čestice jer, naprimer, polen breze ima samo 10 mikrometara. Možda če vaš prečistač pokupiti one krupnije čestice, tako da proizvođači praktično ne lažu, ali ni ne otkrivaju baš sve „sitnice“. Prečistači koji pomažu alergičnima, na žalost, ne mogu se kupiti ni za 20.000 dinara
16. Pijte što više tečnosti i što češće posegnite za čašom vode radi ispiranja gornjih disajnih organa.
17. Posle izlaska redovno fiziološkim rastvorom uz pomoć šprica, naravno ne sa iglom, pročistite nos. U svaku nozdrvu ušpricajte bar dva puta vodicu i zatim je izbacite kroz usta. Za to vam nije potrebna nikakva slana morska voda.
18. Ispiranje nosa možete, a i poželjno je, primenjujte iako niste izlazili. Jer ćete tako izbaciti polen koji ste ipak udisali i u svojoj sobi.
19. Ne zaboravite da ispljuskate i oči redovno. Oči su praktično lakmus da stižu problemi jer će početi da vas peku čim polen na koji ste osetljivi počne da raste.
20. Inhalirajte se bar dva puta dnevno prirodnim sredstvima ili ampulama sa slanim rastvorom.
21. Najbolje bi bilo da u sezoni cvetanja, ako možete, otputujete u neko područje gde ne raste vaša biljka. Na primer, ako ste alergični na brezu, idite na more – tamo je nema.
22. Pijte i tabletice cinka i uzimajte što više vitamina C jer se smatra da oni smanjuju proizvodnju histamina u organizmu.
23. Preporučuje se da zato jedete i što više svežeg voća sa vitaminom C. Smatra se da i banane, suncokretovo i laneno seme smanjuju proizvodnju histamina. Kao i kedrovo ulje. Jednom dnevno pomešajte kap ulja sa malo šećera i pustite da se polako topi u ustima. U apoteci se mogu nabaviti i preparati od ljutike, za koju se takođe kaže da slabi alergijske reakcije. Protiv zapaljenja sluzokože možda će pomoći čaj od muške bokvice koji se pravi sa hladnom vodom. Svim ovim sredstvima sigurno nećete sprečiti alergiju, ali ćete tako svakako biti zdraviji, pa time i otporniji i na alergijske reakcije.
Tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Redakcija Pančevaca savetuje čitaoce da se za svaku promenu u lečenju ili uvođenje novih suplemenata/metoda obavezno obrate izabranom lekaru.
(Pančevac/N.Simendić)
