Hram koji pamti velika dela uspešno se obnavlja

Ko god je poslednjih dana zakoračio u unutrašnjost Crkve Preobraženja 
Gospodnjeg u pančevačkom Gornjem gradu, mogao je u isti mah da vidi da se
pod svodovima tog hrama odvijaju radovi, a već sledećeg momenta bilo mu 
je jasno da ovde nije reč o običnoj rekonstrukciji. Reč je o konzervaciji i restauraciji unutrašnjeg umetničkog blaga tog drevnog verskog objekta.

I svaki potez četke, svaki zahvat restauratora zapravo je predstavljao komunikaciju sa istorijom dugom više od jednog veka i s još dubljim korenima jednog naroda.

A konzervacija i restauracija enterijera Crkve Preobraženja Gospodnjeg upravo se događa u susret velikom jubileju – 150 godina od završetka zidanja tog verskog objekta koji će biti obeležen 2028.

Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić

Prema rečima starešine hrama, sveštenika Vladimira Petkovića, već naredna, 2027. godina, nosi još godinu dana stariji trag: prvi zapis o Srbima na ovom prostoru, o organizovanom crkvenom životu i o hramu koji je prethodio današnjem.

– Naredna godina biće nam u znaku jubileja od prvog zapisanog podatka da ovde Srbi postoje, da imaju 66 domova, da ovde služe sveštenici, da imaju kvalitetno izidan hram, prvi na ovom mestu. Nakon toga bilo je još minimum dva hrama, pa je tek onda napravljena Crkva Preobraženja Gospodnjeg, koja sada svedoči pre svega o postojanju našeg naroda u ovim krajevima, o njihovom trudu, radu i borbi da sačuvaju svoj nacionalni identitet i svoju pravoslavnu veru, kao i sve za šta su se oni borili kroz sve te vekove – navodi sveštenik.

On je s tim u vezi istakao da je veoma poznato kakva je istorija ovog kraja bila i koliko je srpski narod stradao.

– I zato smo danas, kad već nismo u mogućnosti da zidamo ovako velelepne hramove, odlučili da ga barem obnovimo – da ga sačuvamo – napominje Petković.

Ta obnova, međutim, nije ni jednostavna ni jeftina i u najvećoj meri oslanja se, kako kaže sveštenik, na priloge vernika.

– Velika sredstva su potrebna, ali smo započeli posao zahvaljujući našim vernicima, ljudima iz grada koji su prepoznali značaj ovog poduhvata – dodaje on.

Foto: Jordan FilipovićFoto: Jordan Filipović

Slikarstvo koje je čekalo restauraciju više od veka

Iza svešteničke vizije stoji i struka – tiha, precizna i strpljiva.

Jedan od onih koji su najdublje ušli u slojeve hrama jeste restaurator Dragan Stanojević, dugogodišnji stručnjak Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Po odlasku u penziju osnovao sam firmu „Reskon”, koja se bavi restauracijom i konzervacijom, i tako smo došli i do ovog vrednog posla. Na poziv crkve uradili smo projekat za celokupan enterijer – zidno slikarstvo, dekorativnu ornamentiku i kamenu plastiku – kaže Stanojević.

Posebnu težinu ovom prostoru daje činjenica da su na njegovom oblikovanju radila dva velika imena srpskog slikarstva – Uroš Predić i Stevan Aleksić.

– Ikonostas je radio Predić, a zidno slikarstvo Stevan Aleksić početkom 20. veka, oko 1907. i 1908. godine. To je izuzetno kvalitetno i značajno slikarstvo, koje je, nažalost, bilo nepravedno zapušteno, a mi sada radimo na njegovoj obnovi – objašnjava Stanojević.

Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić

A o tome možda najbolje govori podatak koji i samog restauratora i iznenađuje.

– Od nastanka praktično ništa nije rađeno na konzervaciji zidnog slikarstva. Više od sto godina. Ikonostas je obnovljen pre nešto više od decenije, ali zidovi nisu. Ta činjenica daje dodatnu težinu svakom zahvatu koji izvodim – navodi on.

„Spaljivanje moštiju Svetog Save” – povratak jednog dela

Radovi su započeti u zapadnom delu hrama, kod glavnog ulaza, a upravo tu se
nalazi i jedna od najznačajnijih kompozicija.

– To je monumentalna scena „Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru”, delo Stevana Aleksića. Ovo delo je rađeno uljem direktno na zidu i izuzetno je kvalitetno naslikano. Taj deo smo sada završili – navodi Stanojević.

Obnova takvog dela ne podrazumeva samo ulepšavanje, već naprotiv – reč
je o kompleksnom i rizičnom procesu.

– Najveći problem bio je malter na kom je slikano, jer je porozan i slabog kvaliteta. Morali smo da radimo njegovu konsolidaciju, naročito tamo gde je nekada bilo ovlaživanja. To je latentna opasnost – da se slike ne oštete – objašnjava restaurator.

Drugim rečima, borba za očuvanje umetnosti vodi se i protiv nevidljivih neprijatelja: vlage, vremena, loše podloge.

Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić

– Mi smo radili zapadni i severni deo, dve velike kompozicije gde su oštećenja već bila prisutna – dodaje Stanojević.

Iako je prvi deo posla pri kraju, predstoji daleko veći izazov. Plan je da se radovi nastave na severnoj i južnoj strani, a potom i na kupoli – najzahtevnijem delu.

– Ako bi država, tj. Ministarstvo kulture ili fondovi, podržala projekat, mogli bismo da uradimo i centralni deo, to jest kupolu. To je najveći i najkompleksniji segment – navodi Stanojević.

Hram kao ogledalo zajednice

U tišini crkve, između obnovljenih fresaka, postaje jasno da je ovaj projekat više od restauracije i predstavlja svojevrsno ogledalo zajednice – njenog odnosa prema prošlosti, ali i prema sopstvenom identitetu.

Naime, Hram Preobraženja Gospodnjeg nije samo građevina iz 19. veka, već je, kako kaže sveštenik Vladimir Petković, svedok mnogo duže priče.

– Ovo mesto pamti i prethodne hramove, i generacije koje su ovde živele i molile se. Na nama je da to sačuvamo – poručuje sveštenik.

U tom „sačuvati” sabrano je mnogo više od pukog održavanja zidova, a tu je i svest da svaka obnovljena freska, svaki učvršćen sloj maltera, predstavlja mali, ali važan otpor zaboravu.

A dok se Pančevo priprema za jubilej, čini se da se u ovom hramu ne obnavlja samo umetnost – već i veza između prošlosti i sadašnjosti, između onih koji su gradili i onih koji danas pokušavaju da očuvaju ono što su nasledili.

(Pančevac/J. Filipović)

Obnova fresaka u Preobraženskom hramu u Pančevu