Običaji nalažu da se posete grobovi naših preminulih, da se upale sveće, a podrazumevaju i ostavljanje takozvanih „daća“, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način „hrani“ duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo.

Na zadušnice se, u nekim krajevima Srbije, mesi pogača bez kvasca. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi. Na zadušnice se deli milostinja. Kako na grobljima tada ima najviše prosjaka, treba svakom udeliti po neki prilog, jer je bolje poći sa blagoslovom, nego da iza leđa prosjaci proklinju.

Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu. U crkvi se na zadušnice pominju reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova iz četvrtog veka:

Povodom Letnjih zadušnica, koje pravoslavni vernici obeležavaju molitvom i izlaskom na groblja u znak sećanja na preminule, širom Srbije danas će biti služeni parastosi i pomeni za upokojene članove porodice. Običaj nalaže paljenje sveća, uređivanje grobova i deljenje pomena za pokoj duša predaka.

Ipak, sveštenici poslednjih godina sve češće upozoravaju da se suština Zadušnica ne ogleda u iznošenju velikih količina hrane i pretvaranju groblja u mesta obedovanja, što je i dalje čest običaj u mnogim krajevima Srbije. Kako ističu iz Srpske pravoslavne crkve, dovoljno je poneti žito, vino, sveću i skroman pomen, dok je najvažnija molitva za pokojne, prisustvo liturgiji i čin milosrđa prema onima kojima je pomoć potrebna.

(SD)