Građani Srbije ne bi trebalo da brinu zbog trenutne situacije u elektroenergetskom sistemu, poručio je generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković, piše RTS. Gostujući u emisiji „Jutro“ Prvog programa Radio Beograda, Živković je rekao da EPS u aktuelnim okolnostima može da obezbedi potrebne količine električne energije iz sopstvene proizvodnje.

Kako je naveo, kompanija vodi računa o raspoloživim proizvodnim kapacitetima, ali i o tome kada i na koji način koristi energiju iz svojih hidroelektrana.

EPS pokriva najveći deo domaćeg tržišta
Prema rečima direktora EPS-a, kompanija trenutno pokriva oko 80 odsto proizvodnje električne energije na tržištu, dok učestvuje sa gotovo 100 odsto u snabdevanju.

Živković je istakao da je jedan od ciljeva da poslovanje kompanije ostane održivo, posebno u periodima kada su cene električne energije na evropskom tržištu veoma visoke.

U takvim okolnostima EPS pokušava da što više potreba pokrije sopstvenom proizvodnjom kako bi smanjio izloženost visokim tržišnim cenama.

Megavat-sat u večernjim satima može da košta i 400 evra
Cena električne energije na tržištu može značajno da se menja tokom dana.

Prema Živkovićevim rečima, u večernjim satima cena megavat-sata može da dostigne između 300 i 400 evra.

U tim periodima EPS nastoji da koristi sopstvene proizvodne kapacitete i raspoloživu energiju kako bi potrebe pokrio bez dodatnog izlaganja kompanije visokim troškovima nabavke.

S druge strane, kada se pojave viškovi solarne energije, situacija je potpuno drugačija.

Cena tada može da padne na 20 do 40 evra po megavat-satu, a u pojedinim trenucima može pasti čak na nulu ili u negativnu vrednost.

To pokazuje koliko se tržište električne energije razlikuje u zavisnosti od dela dana, proizvodnje iz obnovljivih izvora i trenutne potrošnje.

EPS uvoz struje finansira iz sopstvenih sredstava
Živković je govorio i o načinu finansiranja eventualnog uvoza električne energije.

Kako je naveo, EPS trenutno uvoz finansira isključivo iz sopstvenih sredstava kompanije.

Cilj je da se proizvodnja, nabavka i prodaja električne energije organizuju tako da kompanija ostane finansijski održiva, uz što manje izlaganje nepredvidivim kretanjima na tržištu.

Bistrica treba da ojača elektroenergetski sistem Srbije
Jedan od najvažnijih projekata koji bi u budućnosti trebalo da doprinese stabilnosti sistema jeste reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“.

Živković je rekao da su veliki deo pripremnih aktivnosti već završili i da se razgovara i sa japanskom agencijom za saradnju.

Proglašen je javni interes za eksproprijaciju zemljišta i pokrenut je proces eksproprijacije.

Istovremeno se rade projektna dokumentacija, procene uticaja na životnu sredinu i studije opravdanosti.

Plan je da, ukoliko sve bude teklo prema predviđenoj dinamici, prvi agregat bude priključen na mrežu početkom 2032. godine.

Zašto je važna reverzibilna hidroelektrana?
Reverzibilne hidroelektrane imaju posebnu ulogu u elektroenergetskom sistemu jer mogu da skladište energiju i da je koriste kada je potrošnja najveća.

Kada je električna energija dostupna po nižim cenama, voda se može koristiti za ponovno punjenje akumulacije, dok se u periodima povećane potrošnje energija proizvodi kada je potrebnija.

Zbog sve većeg udela solarnih i drugih promenljivih obnovljivih izvora, ovakvi sistemi postaju još značajniji za stabilnost elektroenergetske mreže.

EPS ulaže u solarne elektrane i vetroenergiju
EPS planira da u narednim godinama poveća proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Prema Živkovićevim rečima, rekonstrukcijom postojećih hidroelektrana proizvodni kapacitet povećan je za oko pet odsto.

U međuvremenu su razvijeni i novi izvori, među kojima su mala solarna elektrana i vetropark koji je u fazi puštanja u rad.

Planiran je i razvoj velikog solarnog projekta snage jednog gigavata.

Cilj je da se povećanjem udela obnovljivih izvora smanji zavisnost od fosilnih goriva i dodatno ojača energetska sigurnost zemlje.

Termoelektrane ostaju deo sistema još godinama
I pored ulaganja u obnovljive izvore, termoelektrane će još dugo imati važnu ulogu u proizvodnji električne energije u Srbiji.

Živković je rekao da bi pojedine termoelektrane, na kojima su sprovedene mere zaštite životne sredine, mogle da rade još 10, 20, a neke možda i do 2050. godine.

Na postrojenjima su uvedene različite mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu, uključujući elektrofiltere, sisteme za usporavanje i savremene sisteme za transport pepela i šljake.

Dodatni izazov predstavljaju takse na emisiju ugljen-dioksida, koje povećavaju troškove proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva.

U planu i gasna elektrana i nuklearna energija
Cilj EPS-a do 2030. godine jeste postizanje veće energetske sigurnosti, diversifikacija proizvodnje i veći stepen energetskog suvereniteta.

To bi trebalo da se postigne kombinacijom različitih izvora energije.

Među planovima su izgradnja gasne elektrane, novih solarnih kapaciteta i reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“.

Razmatra se i mogućnost uvođenja nuklearne energije, koja bi u budućnosti mogla da zameni deo postojećih termoenergetskih kapaciteta.

Veštačka inteligencija donosi novi izazov za elektroenergetski sistem
Razvoj veštačke inteligencije nije samo tehnološko pitanje.

Veliki računarski sistemi i centri podataka zahtevaju ogromne količine električne energije, zbog čega bi njihov razvoj mogao značajno da utiče i na elektroenergetske sisteme.

Živković je ukazao upravo na taj izazov, navodeći da EPS želi da pronađe svoje mesto u novom tehnološkom okruženju, ali i da zaštiti kompaniju od povećanja potrošnje koje donosi razvoj veštačke inteligencije.

EPS istovremeno planira dalju digitalizaciju procesa za potrošače i primenu novih tehnologija u poslovanju.

Građanima upućen apel da racionalnije troše struju
Govoreći o potrošnji električne energije tokom leta, Živković je rekao da je ukupna potrošnja bila niža nego tokom dugog i veoma toplog leta 2024. godine.

Građani ipak mogu očekivati uvećane račune u odnosu na period manje potrošnje, ali, prema njegovim rečima, ne bi trebalo očekivati nivo potrošnje zabeležen tokom tog ekstremno toplog perioda.

Direktor EPS-a zato je uputio apel građanima da racionalnije koriste električnu energiju.

Posebno tokom perioda velikih vrućina, kada klima-uređaji i drugi uređaji za hlađenje mogu značajno da povećaju potrošnju.

Cilj je veća energetska sigurnost Srbije
Poruka direktora EPS-a jeste da Srbija trenutno ima mogućnost da svoje potrebe za električnom energijom pokrije iz domaće proizvodnje, dok se dugoročna sigurnost sistema planira kroz kombinaciju hidroelektrana, termoelektrana, solarnih i vetroelektrana, gasne energije i potencijalno nuklearne energije.

Istovremeno, projekti poput RHE „Bistrica“ trebalo bi da imaju važnu ulogu u stabilizaciji sistema i korišćenju energije iz obnovljivih izvora.

Za građane je, međutim, najvažnija poruka da prema trenutnim procenama nema razloga za strah od problema sa snabdevanjem električnom energijom, dok EPS nastoji da što veći deo potreba pokrije iz sopstvene proizvodnje.

(bizportal.rs)