ŠTA VIDIŠ KAD POGLEDAŠ KA GRADSKIM FONTANAMA: Slabo prskaju kapi, može to i jače! Ne znamo koliko je kinte potrebno da fontana zažubori, ali bilo bi, brate, to lepo čuti i videti!
Ušetaš ovih dana u neki od brojnih megamarketa u gradu da kupiš litar mleka, pavlaku srednje veličine i jednako takvo pakovanje čipsa. Sto pedeset plus sto pedeset plus sto osamdeset jednako je petsto dindži minus dvadeset. Uh, sve je skočilo za bar pedeset odsto, što je cunami-udar na kućni budžet. Dođe ti da grickaš čips pored neke fontane u gradu i plačeš dok gledaš u vodu koja iskače i vraća se u sistem. E, neće moći, jer ne radi nijedna fontana u centru Pančeva, osim povremeno ona kod krsta u Gradskom parku.
Istina: fontane i ne treba da funkcionišu kada je spoljna temperatura niska, ledi se voda, ali ajde da prozborimo koju reč na ovu temu jer će zima brzo proći, a neka od četiri u pančevačkom epicentru bi nam legla i 2023. Zašto da ne i sve. I, uskoro će se sastavljati gradski budžet za narednu godinu, pa bi moglo da se „zapiše” i nešto para za opravku vodenih oaza. Zato je pravo vreme za ovu pričicu.
Foto: Milan Šupica
Gde su nam se fontane sakrile… Najnevidljivija je u prolazu ka zgradama u Petra Drapšina, nedaleko od stare Pošte. Rođeni u ovom delu centra grada ovaj kraj nazivaju „pasaž”, što je, jelte, više francuski nego „prolaz”. Elem, ta fontana, da radi, proslavila bi ove godine pola veka postojanja. Ovako, azurno plave pločice koje podsećaju na građu za socrealistične bazene gube originalnu boju i postaju braonkaste, a negdašnji krajolik što je odisao cvetnim i žbunastim aranžmanima, kao i hortiskulpturama, sad podseća na džunglicu. Ne znamo koliko je kinte potrebno da fontana zažubori i da se rastinje skocka, ali bilo bi, brate, to lepo čuti i videti.
Foto: Milan Šupica
A „svemirska” fontana na „limenom trgu” ili Trgu slobode? Pa, kada je pre petnaestak godina i malo jače rađena rekonstrukcija ovog dela centra grada, jedan od najvažnijih momenata bilo je revitalizovanje tamošnje stare fontane i postavljanje nove, sve sa svetlosnim snopovima ugrađenim u trotoar. I, proradila je, ali joj je rok trajanja bio tek oko tri godine: vodeni mlazovi su nestali i svetla s te pozornice su se pogasila. Da li su se cevi nepovratno začepile ili je dotok vode negde bio isečen – ostaće misterija. Baš kao i tuga, jer je taj prostor izgledao neuporedivo lepše s „vodoskocima”, pa još i u boji.
Foto: Milan Šupica
I krivudava fontana ispred zgrade Gradske uprave nedostaje leti šetačima: prolaziš onuda i prskaju te rashladne kapi. Lep je i spomenik u njenom središtu, kao što je i mirisno cveće, te bi potpuno novi ugođaj postojao da se budžetski odredi novac za ponovno rođenje ove fontane, pogotovo zbog toga što je sada skockan i Gradski park, odnosno njegov veći deo.
Ovom analogijom stižemo i do isklesane devojke u bazenčiću koja u rukama drži nešto iz čega iskače voda. Ona je okružena ogradicom i dvadeset jednim kamenim sedištem bele boje. Radi, ne sve vreme tokom leta, ali je u funkciji. Koliko je to pozitivna okolnost, najbolje znaju klinci kada se tokom jula i avgusta „osvežavaju”: na sve strane lete kese napunjene vodom, a taj prostor je poplavljen baricama, cikom i vriskom. Na deci mokre odeće svet ostaje…
Postoji još jedna fontana u gradu koja ima svoju svrhu – osvežava i ljude i događaje. Nije u epicentru, već, a gde bi bila, u najlepšem parku na svetu – u Narodnoj bašti. Šljaka, ništa joj ne fali, dokazuje da je i to moguće.
S. Trajković
