Do sela Svinjište koje se nalazi na tromeđi opština Kuršumlija, Podujevo i Medveđa, može se stići jedino traktorom ili jakim terenskim vozilom. Zimi kad okuje sneg i to je maltene nezamislivo. Članovi Humanitarne organizacije Srbi za Srbe prošli su kroz pravu avanturu kako bi došli do kuće porodice Rašković, potpuno izolovane na obroncima Radan planine.

U selu Svinjište u kući od blata koja se obrušava, potpuno izolovano i sa orlovima u „komšiluku”, odrasta troje mališana. Upoznajte Lutku, Aleksandru i Dušana, skromnu dečicu koja samo žele da imaju društvo, kuću i kupatilo. Da imaju samo ono što i druga deca.

– Upravo se završila sezona branja pečuraka koje smo sestra, brat i ja sakupljali i sušili. Kada ne učimo, pomažemo mami oko kućnih poslova, a tati oko poljoprivrede – govori vredna devojčica, neobičnog imena Lutka (12), koju zatičemo ispred stare i ruinirane kuće od blata.

Pored Lutke, sramežljivo nam prilaze Dušan (13) i Aleksandra (11) koji pokazuju da uđemo u kuću. Dugačka pravougaona soba sa zemljanim podom i istrošenim pokućstvom predstavlja i kuhinju i dnevni boravak. Plafon pun krpljenih rupa, koji izgleda kao da će svakog trenutka da popusti, izaziva nemir i strepnju šta može da se desi u bliskoj budućnosti.

Skroman i staložen, otac Zoran Rašković dočekuje nas, kako red nalaže, domaćom rakijom. Upoznat je sa radom organizacije već nekoliko godina i, kako kaže, srećan je što smo došli u njihov skromni dom. Pre skoro 30 godina, roditelji su ga poslali u Beograd na školovanje. Završio je građevinsku školu i radio na građevini dok firma nije propala. Zbog nedostatka posla, povrede kičme koju je zaradio na poslu i potrebe da brine o onemoćalim roditeljima, vratio se u selo. Radio je na imanju, sekao šumu i čuvao ih. U susednom selu, pronašao je ženu Ivanu, a zatim su stigla i deca.

– Kuća je građena negde uoči Drugog svetskog rata i trebalo je samo da bude pomoćni objekat, praktično štala. Imamo struju, tehničku vodu sam uveo pre nekog vremena, a vodu za piće uzimamo iz bunara. Krov je jednom maltene skroz pao, pa ga s vremena na vreme krpimo – govori Zoran o uslovima u kojima žive.

Imaju dosta livada, pašnjaka i šuma, pa im je primaran izvor prihoda poljoprivreda. Drže i svinje, krave i baštu za sopstvene potrebe, tako da bar ne oskudevaju u hrani.

Na vrhovima ogromnih stabala, koja širokim krošnjama štite njihov dom od nepredvidivih vetrova, gnezde se orlovi. Kako Zoran u šali kaže, oni su njihove komšije.

Ponosnim glasom, majka Ivana govori nam o deci. Lutka je odličan đak sa svim peticama, pa se nadaju da će za dve godine moći da joj priušte da pođe stopama svog oca i nastavi školovanje u Beogradu. Zajedno sa bratom Dušanom osvajala je i nagrade na školskim takmičenjima u trčanju. Ovo nas nije začudilo jer im je potrebno dvadesetak kilometara do škole, a dobar deo puta prelaze pešaka.

srbizasrbe.org

– Navikli su na ove uslove i ne znaju, nažalost, za bolje. Toliko su skromni da uvek kažu da imaju sve i da im ništa ne nedostaje – govori nam majka Ivana.
ako još deca, ponašaju se i razmišljaju kao veliki. Sazreli su mnogo pre njihovih vršnjaka. Potpuno im je jasno i da cela porodica kao sigurno primanje ima svega 9.100 dinara dečijeg dodatka, pa pomažu roditeljima koliko mogu. I to u poslovima za koje njihovi drugari iz grada verovatno nikada nisu ni čuli…

srbizasrbe.org

Lutka, inače, nosi ime po nadimku svoje bake na koju mnogo liči. Njeni brat i sestra kroz osmeh kažu da im je baš zanimljivo što im sestra ima neobično ime. Najviše bi im značilo preseljenje bliže školi, ali i traktor sa priključnim mašinama.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći, kako bismo obezbedili sve što je potrebno za normalne uslove života porodici Rašković. S verom u krajnju pobedu dobra, hajde da Lutka, Ana i Dušan sledeći Božić dočekaju u novoj kući!

Sve načine za doniranje možete naći na sajtu srbizasrbe.org