„Pre nekoliko meseci sam kupio akumulator, ali je majstor već ustanovio kvar na njemu. Žalio sam se u radnji gde sam ga kupio, ali mi nisu uvažili reklamaciju. Smatraju da je drugi kvar na vozilu uticao na poremećaj u radu akumulatora, ali moj majstor kaže da to nije tačno. Imam li pravo na zamenu akumulatora i koje korake da preduzmem?”, pita Slobodan s Mise.
Odgovor: U udruženju za zaštitu potrošača „Efektiva” kažu da je već uobičajeno da trgovcima u zimskom periodu, s nižim temperaturama, pojačano stižu žalbe vozača na saobraznost (ispravnost) akumulatora u njihovim vozilima. Jednako su česte i primedbe potrošača da trgovci odbijaju reklamacije, pravdajući to neispravnošću vozila ili „preteranom” eksploatacijom akumulatora. U „Efektivi” navode sledeće:
„Jedno od osnovnih prava potrošača je pravo na informisanost. Članom 2. stav 1. tačka 3. Zakona o zaštiti potrošača (ZZP) definisano je pravo na obaveštenost, to jest raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga. Članom 12. je predviđena obaveza trgovca da pre sklapanja ugovora (kupovine) potrošača, između ostalog, obavesti o osnovnim obeležjima robe. Reč ’obeležje’, izvedeno preko sinonima, znači karakteristika, svojstvo, kvalitet itd.
„Dakle, ako trgovac u odbijenici reklamacije navede kao razlog ’preteranu eksploataciju’ proizvoda, on je bio u obavezi da pre kupovine potrošača obavesti o značenju tog termina i njegovim parametrima, kako bi potrošač znao šta kupuje i koje su granice prihvatljive eksploatacije. Ako to nije uradio, ne može se pozivati na okolnost, na koju nije upozorio potrošača, pre zaključenja ugovora (kupovine). Ako trgovac na ovaj način prekrši član 12. ZZP, rizikuje novčanu kaznu u iznosu od 50.000 dinara, prema članu 188. ZZP.
„Članovima od 49. do 52. ZZP definisan je pojam saobraznosti, kao i rokovi i teret dokazivanja. Prodavac je za saobraznost odgovoran 24 meseca od dana kupovine. U prvih šest meseci tog roka obaveza prodavca je da dokaže saobraznost, a posle toga taj teret pada na potrošača.
„Dakle, ako je akumulator pokazao nedostatke u prvih šest meseci, trgovac ne sme odbiti reklamaciju a da potrošaču nije dokazao ispravnost proizvoda. Tu ispravnost on može dokazati odgovarajućim ispitivanjem i merenjima (obično akumulator pošalju u svoj ili neki drugi servis), koji moraju biti takvi da potrošaču na jasan način dokažu tvrdnju prodavca. Ako je nedostatak nastao nakon isteka tih prvih šest meseci, trgovac nema obavezu dokazivanja, već će tada (uglavnom) formalno odbiti reklamaciju s nekim izgovorom.
„U praksi se često dešava da prodavac odbije reklamaciju, pravdajući neispravnost akumulatora neispravnošću elektroinstalacija na vozilu (neispravan potrošač na vozilu koji ’vuče’ struju ili neispravan punjač, odnosno alternator akumulatora). Tada potrošač može izvršiti proveru akumulatora na nekom drugom mestu (servis ili firma specijalizovana za ispitivanje). Ako ta provera potvrdi tvrdnju prodavca, potrošač gubi argumentaciju za nastavak sporenja. Ako druga provera pokaže suprotno, potrošač je može iskoristiti za podnošenje nove reklamacije. Druga opcija je da se odmah izvrši provera elektroinstalacija na vozilu, pa da se s potvrdom ispravnosti uloži nova reklamacija.
„Ako ni tada prodavac ne prihvati reklamaciju, potrošaču preostaje medijacija (koja zasad ne daje nikakve rezultate) i pokretanje potrošačkog spora pred nadležnim sudom, uz veliku izvesnost za pobedu u sporu, uz prethodno dokumentovana ispitivanja koja dokazuju neispravnost akumulatora i ispravnost elektroinstalacija na vozilu.”
(Pančevac)
