Predsednik Aleksandar Vučić rekao je iz Davosa da je taj skup postao klub istomišljenika – i po pitanju rusko-ukrajinske krize, i po pitanju KiM, gde, kako kaže, niko ne želi da čuje ni šta kaže međunarodno pravo, ni kakve rezolucije postoje. Naglašava da u regionu, posebno u Severnoj Makedoniji i Srbiji, postoji pad entuzijazma za ulazak u EU – pre svega zbog političkih zahteva koji dolaze. U petak ga, ističe, očekuje vrlo težak razgovor sa „velikom petorkom“. Njih zanima kako Kosovo da bude primljeno u međunarodne organizacije, to je smisao, i kako Srbija da se odrekne Kosova. Govoreći o ekonomskoj situaciji, predsednik Vučić poručuje da nećemo moći da računamo na ogroman priliv evropskih investicija i veliku podršku koju smo imali ranije, već ćemo morati da se oslonimo „na svoje snage“.

Aleksandar Vučić je rekao da se tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu trudio da ima racionalan pristup.

„Naravno, govorili su predstavnici svih zemalja, plus predstavnik privremenih institucija u Prištini, i ono što je bilo jasno to je da postoji pad entuzijazma za ulazak u EU u zemljama regiona, posebno u Severnoj Makedoniji i Srbiji. To je pre svega zbog političkih zahteva koji dolaze, a tiču se ili nacionalnog identiteta ili teritorijalnog pitanja“, naveo je Vučić.

Kako kaže, trudili su se da vide i neke druge stvari koje su važne.

„Rast u evrozoni i EU će biti između 0,5 i 0,7 posto i to u narednih nekoliko godina, ukoliko ne dođe do brzog zaustavljanja rata u Ukrajini. Što znači da nećemo moći da računamo na ogroman priliv evropskih investicija, ni na toliko veliku podršku koju smo imali ranije, već da se oslonimo na svoje snage i vidimo šta je to što sami možemo da radimo“, kaže Vučić.

Lažne optužbe protiv Srbije

Govorio je, ističe, i o „lažnim optužbama koje postoje u toj kampanji protiv Srbije“.

„Kako će ruske sluge da napadnu iz Beograda sve u regionu a da niko nije rekao izvinite, ali sam govorio i o perspektivama Srbije, o daljem privlačenju investicija, o svemu onome što je dalje pred nama. Trudio sam se da racionalizujem stvari, iako je to ovde uvek teško. Meni je drago što smo uvek ovde zastupljeni, ali ovo je postao klub istomišljenika – svi oni koji nisu su ustvari izuzeci koji samo potvrđuju pravilo. – i po u rusko-ukrajinske krize gde nema nimalo realnog i racionalnog pristupa, već prosto je ideološki zasnovano, ali i po pitanju KiM gde takođe niko ne želi da čuje ni šta kaže međunarodno pravo, ni kakve rezolucije postoje već imaju njihov interes i njihovu silu i to je to“, rekao je predsednik.

Odgovorio je i na pitanje da li je imao priliku da razgovara sa premijerom privremenih institucija u Prištini.

„Ne, ja sam namerno pustio, pošto neki kažu gde su me smestili, oni su me molili da sednem u prve redove, ja se namerno izdvojim negde u ćošak, pa ih slušam. Onda ja govorim, pa svi moraju da se okrenu i da slušaju. Nisam imao priliku, mi razgovaramo u Briselu, ne znam ni šta da razgvovaram sa njim. Ja ne smem zbog čedom haus rul da govorim šta je on govorio,a li bilo bi interesantno – možda će se jednog dana naći neko mestuo u nekoj knjizi, pa bar da parafraziram. Ali možete da zamislite“, ističe Vučić.

Predstoji jedan od najvažnijih razgovora o KiM

Na pitanje šta očekuje od sutrašnje posete „velike petorke“ koja dolazi u Beograd, među kojima su specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, savetnik francuskog predstavnika, nemačkog kancelara – odgovara: „Veoma težak razgovor, jedan od najvažnijih razgovora koje smo imali u prethodnim godinama i koje ćemo imati“.

„Vrlo, vrlo težak razgovor… Nadam se da će biti pomaka, i da će razgovori biti malo manje teški od onoga što očekujem, ali to je samo moje pusto nadanje. Što se tiče naroda na KiM, ne mislim da to njih posebno interesuje, njih interesuje kako Kosovo da bude primljeno u međunarodne organizacije, to je smisao, i kako Srbija da se odrekne Kosova„, kaže Vučić.

Pred sutrašnji dolazak posrednika oglasio se i specijalni izaslanik nemačke Manuel Saracin, i izneo stav Berlina da Srbija ne može da postane članica Unije ako ne prizna Kosovo i da se zalaže za učešće Srba u kosovskim institucijama.

Vučić je na to rekao da se on takođe zalaže za učešće Srba u kosovskim institucijama i da se za to zalagao deset godina.

„I oni su bili deo kosovskih institucija ali problem je što neki krše Briselski sporazum, istovremeno su počeli da hapse Srbe ni zbog čega i da ih optužuju za terorizam… Počeli su da zabranjuju ljudima da izlaze na birališta, elementarna demokratska, ljudska prava, da zauzimaju opštinske izborne komisije na silu specijalnim jedinicama, da bi 12 sati posle toga otkazali te iste izbore, što su takođe znali i pre toga“, kaže Vučić.

Dodaje da je Priština počela da izmišlja trikove kako bi izazvala incidente.

„Počeli su da zabranjuju dovoz lekova u bolnicu u Mitrovicu. Počeli da izmišljaju trikove ne bi li izazvali neke incidente, novu provokaciju i za lične karte i za tablice, a na kraju krajeva uslov za ulazak u kosovske institucije bio je formiranje Zajednice srpskih opština, a deset godina nije formirana. Ja sam siguran da Zaracin zna šta su uslovi, a sad, to što malo više voli da bude na drugoj strani nije ništa neočekivano, a svakako nije ništa novo“, rekao je Vučić.

Sa Hrvatskom radimo na malim koracima

Komentarišući razgovor sa premijerom hrvatske Andrejom Plenkovićem, predsednik je rekao da je dobro da se razgovara.

„Gotovo sve teme smo otvorili, političke i ekonomske, i razgovarali o konkretnim stvarima koje zajednički možemo da radimo u budućnosti – od infrastrukturnih, saobraćajnih projekata, nekih drugih stvari koje ljudima treba da olakšaju život. Ja ne mislim da treba da radimo na velikim pričama, uz pompu, oduševljenje i tako dalje, ali kada radimo na malim koracima i kada stvari menjamo u interesu građana, onda mislim da je to dobra vest“, kaže Vučić.

Komentarisao je i to što je u centru pažnje odluka evropskog parlamenta da pokrene istragu protiv komesara Varheljija, koju je podržala i Stranka slobode i pravde, tvrdeći da su oni ukazivali na probleme i o stavu prema slobodi medija i vladavini prava.

Vučić ističe da je to krajnje neodgovorno.

„Skupili su se neki koji sve što su radili, sve amandmane koji su osvajali, su ogoljeni antisrpski amandmani. Neskriveno. Cela rezolucija, sve je pravljeno samo da bi se uradilo nešto protiv Srbije. Onda ste našli jedinog komesara koji nije bio antisrpski orijentisan. Preterao sam, ali jedan od retkih, ali nađete nekog iz Srbije koji hoće da podrže akciju onih koji jesu antisrpski orjentisani koje znamo – od Fon Kramon do ne znam ni ja koga sve, koji podržavaju akciju protiv Varheljija, onda se i u Srbiji nađe neko ko podržava akciju protiv nekoga ko je koliko je mogao pomagao i Srbiji i svim ostalima na Zapadnom Balkanu“, rekao je Vučić.

Reč je, dodaje, o „teatru apsurda koji živimo“, te da pokazuje da je „nekima vlast sve u životu a ne interesi svoje zemlje“.

Ističe da je Varhelji jedan od ljudi koji ništa nažao Srbiji nije učinio.

„Ako mu je to greh, onda je stvarno zgrešio i onda će ta istraga dati izvanredne rezultate. Ali kad govorite o vladavini prava, Vlada je juče usvojila te predloge pravosudnih zakona za koje smo dobili sve moguće pohvale, i EU, i Venecijanske komisije, i Saveta Evrope. To nigde to nije vest, možda je Oliver Varhelj kriv i za to, jer nikoga ne interesuje sve ono što uradimo u dogovoru sa EU, niko neće da pohvali uspehe u vladavini prava, ali je suština da svako hoće svoju zemlju da oceni jer mu je to manja cena nego da proveri šta nije u redu sa njegovim radom i zašto nije mogao do sada da se dočepa narodnog poverenja i vlasti“, dodaje predsednik.

Razmišljati o privlačenju investicija sa različitih strana

Sumirajući razgovoru koje je imao tokom tri dana Svetskog ekonomskog foruma, Vučić je govorio i o trenutnoj ekonomskoj situaciji u svetu i o njenom uticaju na Srbiju. U tom kontekstu, ističe, akt predsednika SAD Džozefa Bajdena je promenio sve, kao i rat u Ukrajini.

„Akt u kom oni ulažu 430 milijardi dolara u industriju čipova. Oni dizajniraju, a Meksiko i Kanada rade proizvodnju, Tajvan naravno. Gde Evropa u hajtek industriji ne može da prati Ameriku i Kinu, jer negde oko 9,8 ukupne proizvodnje čipova je na evropskom tlu, već u poluprovodnicima i čipovima Evropa zaostaje po tom pitanju“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, slično se dešava i sa litijumom.

„Jer Amerika i Kina kontrolišu najveći deo proizvodnje baterija za električna vozila u svetu, i sad i Evropa mora da pronalazi svoje resurse. Ona je veoma snažna, ali se plašim da neće lako moći da prati ove dve najveće ekonomske sile. Amerika je tu pristupila i protekcionizmu, sada će i Evropa verovatno da pristupi istim merama, ali nisam siguraa da može sa istim rezultatom“, kaže Vučić.

Za nas se, u takvoj situaciji, postavlja pitanje kako održati rast.

„Sećate se koliko je nama bilo zabranjeno da ulažemo u Er Srbiju i sve kompanije zbog tzv. nedozvoljene državne pomoći, tako da će sada biti – samo sipajte pare koliko možete, ali suština je kako da održimo rast na preko 2,5 posto jer će Evropa će ići do plus 0,7. Znači, mi moramo da idemo sa tri puta većim rastom da bismo brže pristizali razvijenije, uređenije evropske zemlje“, kaže Vučić.

Ističe da se mora razmišljati o tome kako da se privuku investicije sa različitih strana.

„Posebno sam srećan što sam imao priliku da razgovaram sa južnokorejskim predsednikom, njihovom Es kej grupom i Hjundai grupom, ali i sa onim iz nečega što je poput privredne komore, ali mnogo važnije nego privredna komora kod nas, jer oni imaju direktan uticaj na njihova ulaganja i nadam se da ćemo moći da privučemo mnogo više korejskih investicija“, rekao je Vučić.

Poručuje da moramo da se posvetimo rastu i radimo mnogo više.

„Da se borimo mnogo više, i da gledamo kakve se stvari dešavaju u svetu i da se dalje razvijamo. Rad, rad i to je to“, poručuje Vučić.

PREDSEDNIK VUČIĆ PORUČIO IZ DAVOSA: Neka se drugi bave besmislicama, ja ću da radim ozbiljne stvari

VUČIĆ NA PANELU U DAVOSU: Mi poštujemo rezolucije i Povelju UN, a velike sile ne poštuju

(Pančevac/RTS)