RAZGOVOR S PUKOVNIKOM DOCENTOM DR NENADOM RATKOVIĆEM: Neophodan je oprez posle preležanog kovida

Korona nam je umnogome izmenila život i navike. Pokazala nam je i koliko je bitno da vodimo računa o svom zdravlju. Virus kovid 19 ostavio je ozbiljne posledice na zdravlje ljudi, posebno starijih i obolelih od hroničnih bolesti.

– Mnogi se žale na produžene simptome, koji se zadržavaju mesec, pa i više dana nakon preležanog virusa. Oni najčešće uključuju brzo zamaranje, otežano disanje, povišen krvni pritisak i nepravilan rad srca, zbog čega većina pacijenata traži pomoć, kaže pukovnik docent dr Nenad Ratković, vrhunski kardiolog – internista.

Milan Šupica

Dr Nenad Ratković je zamenik načelnika Uprave za vojno zdravstvo, kardiolog na Vojnomedicinskoj akademiji, više od dvadeset godina lekar koronarne jedinice VMA, dugogodišnji član Upravnog odbora koronarnih jedinica Srbije, nastavnik na predmetu interna medicina – kardiologija Medicinskog fakulteta VMA, nastavnik na Visokoj medicinskoj školi „Milutin Milanković” u Beogradu. Objavio je više od 40 stručnih radova u domaćim i stranim časopisima, rukovodilac je istraživačkog projekta Medicinskog fakulteta VMA iz oblasti preventivne kardiologije.

Pukovnik docent dr Nenad Ratković deo je i stručnog tima Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”, gde preglede obavlja subotom.

Milan Šupica

Koje su najznačajnije kardiovaskularne manifestacije postkovida i na šta treba obratiti pažnju?

– Nijedan virus nije ostavljao takve posledice na naš organizam kao što je kovid. Može da izazove i izaziva multisistemski upalni odgovor s posledičnom opasnošću od multisistemskog oštećenja, a što bi bio i najteži scenario. U prevodu, nema organa koji ne može biti zahvaćen, znači nema organa koji ne može da pretrpi posledice. Tokom viroze i posle nje kardiološka simptomatologija može se manifestovati bržim zamaranjem, povećanim vrednostima krvnog pritiska, ubrzanim i nepravilnim radom srca. Ukoliko se navedene tegobe održavaju, a pogotovo ukoliko se pogoršavaju, potrebno je što pre doći na kardiološki pregled.

Radovan Đerić

Šta sve uključuje kardiološki pregled?

– Kardiološki pregled uključuje klasični klinički pregled, zatim EKG, merenje krvnog pritiska, u određenim slučajevima zahteva i ultrazvuk srca, a da bi se isključilo postojanje oštećenja srčanog mišića, odnosno upalni procesi srčanog mišića. Naravno, pregled se po potrebi kompletira odrađenim laboratorijskim analizama.

Radovan Đerić

Osećaj konstantnog zamora ne znači uvek da se radi o posledicama preležanog kovida, on može biti prouzrokovan i tzv. menadžerskom bolešću?

– Simptomi postkovida, menadžerske bolesti i sindrom hroničog umora jesu entiteti koji mogu dati sličnu, čak i identičnu simptomatologiju. Tako je, na primer, sindrom hroničnog umora kompleksan poremećaj koji može ići do stepena onesposobljavanja osobe, a karakteriše se, prvenstveno, izraženim umorom koji se ne smanjuje odmaranjem i koji se pojačava fizičkom i mentalnom aktivnošću. Menadžerska bolest je danas često korišćen termin, a predstavlja skup simptoma i znakova koji su posledica dugotrajne izloženosti stresu na poslu. Kod muškaraca se najčešće manifestuje „srčanim tegobama”, a kod žena osećajima teskobe, apatije, pa i depresije. Očigledno je da ova dva stanja imaju svoju istoriju i vremenski period i više od godinu dana. S druge strane, postkovid je neposredno vezan za period rekonvalescencije, odnosno vreme posle bolesti kada očekujemo oporavak restitutio ad integrum, odnosno povratak u prvobitno stanje, ali koji izostaje. Zato je važno razlikovati i uočiti simptomatologiju i povezati je s periodom javljanja. Sam kovid može pogoršati i simptomatologiju kako ovih bolesti, tako i drugih hroničnih oboljenja. Stoga je važno pridržavati se starog pravila: „Ne leči bolest, leči bolesnika!” Ista dijagnoza ne znači isto kod svakog čoveka.

Laboratorijske analize su značajne kod otkrivanja uzroka zamora, a da li je D-dimer moda ili stvarna potreba?

– Danas, praktično, nijedna laboratorijska analiza nije bez D-dimer-a. Pre korone za njega je malo ljudi i znalo. Sada se dosta insistira na tome, bez obzira na to zbog čega se dolazi na pregled. Jedan od osnovnih postulata u medicini jeste da ne lečiš rezultate same po sebi. Čim se pokažu povišene vrednosti D-dimer-a, insistira se na terapiji. Povećane vrednosti D-dimer-a mogu se pojaviti iz mnogo razloga, zato ne treba odmah posezati za lekovima koji se popularno nazivaju „midol”, „aspirin”, „kardiopirin”…, koji su u stvari acetilsalicilna kiselina. Povišene vrednosti D-dimer-a, ukoliko imaju kliničko opravdanje i nalaze se u kontekstu morfoloških promena na krvnim sudovima, zahtevaju mnogo ozbiljniju terapiju od „aspirina”. Moram napomenuti da se povišene vrednosti D-dimer-a često sreću i kod tumora, ali i brojnih drugih oboljenja.

Pet saveta za zdravo srce

• Vodite računa o ishrani. Mediteranska dijeta je preporuka i Evropskog udruženje kardiologa.
• Brze i duge šetnje ne koštaju ništa, a znače mnogo.
• Nemojte pušiti, toksini iz duvanskog dima utiču na suženje i oštećenje krvnih sudova srca.
• Sistematski pregled bar jednom godišnje preporučuje se i najzdravijima.
• Ne uzimajte lekove na svoju ruku, posetite lekara i otvoreno razgovarajte o svojim tegobama. Ista dijagnoza ne znači isto za svaku osobu.

Jedno od oboljenja modernog doba koje sve više zabrinjava javnost jeste insulinska rezistencija. U kojoj meri ona utiče na kardiovaskularni sistem?

– Insulinska rezistencija je predvorje šećerne bolesti, koja je opet podmukla i ozbiljna bolest. Dijabetes pravi takve promene u krvnim sudovima, pa oni, umesto da „stare”, da se izrazim laički, deset, „stare” sto kilometara na sat. Kod pacijenata koji imaju dijabetes, čak i ako je on dobro regulisan, postoji veća verovatnoća da dođe do infarkta miokarda, mnogo pre nego kod ostalih. Insulinska rezistencija, koja je svojstvena pre svega mlađoj populaciji, ozbiljan je i sve veći problem. Direktno utiče ne samo na zdravlje što se tiče kardiovaskularnog sistema nego i na bubrege, ali i na plodnost, znači predstavlja sveobuhvatnu problematiku koja u perspektivi ugrožava populaciju.

Kako da prepoznamo insulinsku rezistenciju?

– Insulinsku rezistenciju možemo definisati kada su vrednosti glukoze preko 5,5, obim struka kod muškaraca preko sto centimetara, kod žena osamdeset osam centimetara, značajno povećan BMI (indeks telesne mase), kao i vrednosti triglicerida koje prelaze granicu od 1,7, a niže vrednosti dobrog holesterola HDL (ispod 1,3 mmol/L kod žena i 1,0 kod muškaraca), često praćeno vrednostima krvnog pritiska 140/90 mmHg i višim.

Zbog čega dolazi do pojave ove bolesti?

– Do insulinske rezistencije dovode nedostatak fizičkih aktivnosti i nepravilna ishrana, što u kombinaciji s pušenjem i određenim genetskim predispozicijama predstavlja i vodeći uzrok pojave kardiovaskularnih bolesti kod mladih, odnosno ljudi do pedesete godine života. Insulin je hormon koji luči pankreas. On se veže za glukozu i tako vezan omogućava ulazak te glukoze u ćelije. Bez insulina glukoza ostaje u krvi. Najviše glukoze se troši prilikom fizičkih aktivnosti, a u tom kontekstu se preporučuju „brze” i duže šetnje, naravno ukoliko određene sportske aktivnosti nisu već bile uobičajene.

Kakvu ishranu savetujete?

– Savetujem takozvanu mediteransku dijetu, koju preporučuje i Evropsko udruženje kardiologa. Ova dijeta je, u stvari, više režim ishrane. Karakteriše je prvenstveno sadržaj, pre svega, voća i povrća, zatim zdrav način pripreme obroka, kao i povećan unos vode. Uz navedeno, pretpostavlja i konzumaciju orašastih plodova i semenja, mahunarki, integralnih žitarica, ribe i živinskog mesa, uz još neke posebnosti.

Ne zanemarujte ove simptome – ako ih imate, obratite se lekaru

• Zujanje u ušima može da bude upozorenje na hipertenziju.
• Osećaj konstantnog zamora i iscrpljenosti može, ali ne mora biti znak bolesnog srca.
• Bol u grudima, ramenima, rukama, leđima, ili tegobe poput nedostatka daha, osećaj stezanja, pritiskanja, lupanja srca… znak je da odete kod lekara.

Prevencija je, kažu, pola zdravlja?

– Veoma je važno da shvatimo da lekaru ne treba ići samo kad imamo zdravstveni problem. Sistematski pregledi, u bilo kom kontekstu, recimo internističkom (kardiološki, gastroenterološki), ginekološkom, urološkom…, neophodni su i preporučujem ih i (naizgled) zdravim osobama. Kad uradite laboratorijske analize, proverite krvni pritisak, uradite EKG…, mnogo ste uradili za svoje zdravlje. Sistematski pregledi razlikuju se u zavisnosti od starosti pacijenta. Posle pedesete godine, na primer, važno je kontrolisati gastrointestinalni trakt (prvenstveno debelo crevo), pre svega zbog načina ishrane u našem podneblju, gde dominira pržena i pečena hrana. Ovo su i ozbiljni faktori rizika za nastanak ne samo kardiovaskularnih bolesti već i malignih bolesti probavnog trakta.

(Pančevac / Miroslava Cvejin Galešev)