„Evropska četvorka“ ili „EU Kvad“ naziv je najnovije inicijative ili neformalnog foruma u kom su glavni akteri Severna Makedonija, Albanija, Kosovo i Crna Gora. Pokrenula ju je Severna Makedonija sa ciljem usaglašavanja spoljne i bezbednosne politike sa EU. Srbija i BiH nisu deo inicijative koju je promovisao šef makedonske diplomatije Bujar Osmani, posle prošlonedeljnog sastanka sa albanskom koleginicom Oltom Džačkom, zamenikom ministra spoljnih poslova i dijaspore Kosova Krešnikom Ahmetijem, i spoljnopolitičkim savetnikom premijera Crne Gore Đorđem Radulovićem.

Iako je ovaj potez izazvao pažnju u Srbiji, premijerka Ana Brnabić je, na zajedničkoj konferenciji sa makedonskim kolegom Dimitrom Kovačevskim rekla da sa Severnom Makedonijom ne postoje nikakva otvorena pitanja, kao i da Kvad nije formalna incijativa. I Kovačevski je potvrdio da je reč o neformalnom sastanku između četiri zemlje koje imaju 100 odsto usaglašenost spoljne politike sa EU, navodeći da „to nije neka ozbiljna platforma koja ima neke memorandume o saradnji ili sporazume koji su potpisani“.

Inicijativu je komentarisao i predsednik Aleksandar Vučić. I on je gostujući na RTS-u reko da u njoj nema ničega formalnog. „Ali su se oni pohvalili time i napisali – sto odsto podržali sve odluke EU. Kad bih želeo da se šalim i želeo da budem zlonameran, mogao bih da kažem – ‘mogli su da stave sto odsto nismo svoji, sve drugi odlučuju u naše ime’. Ne mislim da je to budućnost i ne mislim da taj pokušaj pripreme nekih da bi bili popularni kod albanskog naroda malo šire ima neko ozbiljnije značenje“, rekao je on.

Analitičari iz Beograda, Tirane i Podgorice koji su govorili za Euronews Srbija saglasni su u tome da se formiranjem Kvad-a šalje određena politička poruka kojom se ističe razlika između država koje su uvele sankcije Rusiji i onih koje to nisu.

Bivša koordinatorka Konventa za EU Nataša Dragojlović je rekla da su se od 2000. godine formirale broje regionalne inicijative, uglavnom u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, od kojih je danas najvažnija organizacija Regionalni savet za saradnju. Kako dodaje, u međuvremenu su nastali Berlinski proces i Otvoreni Balkan, a obe te inicijative su imale zadatak da sprovedu konkretne projekte.

Printscreen/Euronews

„Open Balkan, recimo, za otvoreno tržište i sve ono što se dogovori na sastancima Otvorenog Balkana, usvaja se i ratifikuje kroz parlamente i izmene zakona – svedoci smo poslednje izmene zakona o radu. Berlinski proces nije opravdao očekivanja, to je inicijativa bivše kancelarke Angele Merkel, i nažalost malo od tih projekata se u praksi realizovalo“, navela je ona. Kada je reč o EU Kvad, Dragojlović ističe da to nije inicijativa država i vlada, „već dolazi od ministra spoljnih poslova Severne Makedonije i na nekom je ministarskom i savetničkom nivou“.

„Nije jasno šta je namera ove inicijative, jer saradnju u jednoj stvari kao što je usaglašavanje spoljne politike sa spoljnom politikom EU ne vidim kroz te zajedničke projekte i inicijative. Više kao političku poruku kojom se podvlači razlika između onih država Zapadnog Balkana koje su podržale sankcije EU prema Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, i Srbije i BiH koje to nisu učinile“, rekla je Nataša Dragojlović.

Na pitanje da li ta inicijativa na neki način ugrožava Beograd, ona je rekla da je Srbiju pre svega ugrožava činjenica da se nije uskladila sa spoljnom politikom EU. Međutim, kaže da države koje učestvuju regionalnim inicijativama koje podvlače da to jesu učinile neće postati „više kandidati“, niti će se dodatno približiti EU. Dragojlović je navela i da regionalne inicijative nisu štetne, ali da se u njihovom množenju gubi smisao regionalnog povezivanja, i zbog toga one moraju da budu osmišljene da odgovore na potrebe zemalja.

„Recimo, inicijative i konkretne aktivnosti koji dolaze iz Otvorenog Balkana, vrlo su vidljivi koraci u regionalnoj saradnji, i predstavljaju promene koje ove zemlje približavaju ispunjavanju kriterijuma EU koji se tiču ekonomije, to jest otvorenog tržišta“, navela je.

Na pitanje zašto je baš sad pokrenuta inicijativa Kvad, ona je navela da je to samo još jedna politička poruka i da ništa konkretno iz toga nije izašlo, niti se dogodilo na nivou šefova država i vlada.“Ali, bilo bi dobro da vetar duva u tom pravcu da se i Kosovo i Crna Gora, naravno i BiH, pridruže inicijativi Otvorenog Balkana“, dodala je Dragojlovićeva.

Trenutno postoji oko 57 regionalnih inicijativa za saradnju u kojima je dve do šest zemalja članica, rekao je za Euronews Srbija Adrian Hačkaj sa Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane.

Printscren/Euronews

„U osnovi, ne postoji problem, ovo je jedna inicijativa koja promoviše regionalnu saradnju, ali pre svega približavanje Evropskoj uniji. Ministar Osmani je prošle nedelje u Rimu promovisao tezu da treba da postanemo što bliži EU pre članstva, i ovo je jedan od primera“, naveo je on komentarišući inicijativu „EU kvad“.

Na pitanje zašto da se ne proširuje saradnja kroz inicijative kao što su Otvoreni Balkan, rekao je da inicijative postoje u raznim sektorima i na različitim nivoima.

„Ako pogledate sastav ljudi u Severnoj Makedoniji tokom pokretanja, videćete da su na nivou od ministara do savetnika. Mi to vidimo kao jedan od poteza da se ubrza približavanje Evropskoj uniji. Otvorena je i za druge zemlje koje hoće da postanu EU članice“, rekao je Hačkaj. Smatra i da Srbija ne bi trebalo da bude zabrinuta i naglašava da je „Srbija odličan učenik EU“ i veliki korisnik finansijske pomoći kroz okvire za Zapadni Balkan i direktne strane investicije.

„Dobila je nedavno 600 miliona evra kako bi se povezali Beograd i Niš železničkom prugom, što je velika stvar. Mislim da u ovakvim stvarima za Srbiju nema rizika. I Dačić je rekao u Rimu – ako postanemo bliži i uskladimo spoljnu politiku sa EU, trebalo bi da dobijemo nešto. Sa naše tačke gledišta, usaglašavanje naših zemalja sa spoljnom politikom EU trebalo bi da ide rame uz rame sa procesom pristupanja naših zemalja drugim politikama. To bi omogućilo više fondova i saradnje između EU i zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je.

Povodom toga što nova regionalna inicijativa dolazi u trenutku kada se dijalog Beograda i Prištine intenzivira, rekao je da se „već dugo zna gde je koja zemlja Zapadnog Balkana što se tiče zapadne politike“.

„Ovo nije prvi put da ministar Osmani istupa sa pozitivnim i zanimljivim inicijativama. Pre dve godine je to bila Inicijativa osmorke – višeslojna saradnja na Koridoru 8 koji kreće od Italije, preko Albanije i Severne Makedonije, do Crnog mora. Za mene, to je njegov doprinos, kroz inovativne inicijative, da Zapadni Balkan postane bliži članstvu EU pre nego što postanu pune članice. Mislim da je pozitivno i za Srbiju, i da se te inicijative na raznim nivoima tiču raznih zemalja. Pozdravljamo i Kvad i Osmorku i sve druge inicijative koje su inkluzivne, promovišu EU i regionalnu saradnju, i mi smatramo da je to dobro“, zaključio je Hačkaj.

Printscren/Euronews

Da inicjativa EU kvad ne može nikome da naškodi smatra i Milka Tadić Mijović, direktorka Centra za istraživačko novinarstvo u Podgorici. Smatra da četiri zemlje jednostavno žele da pokažu da je njihova politika 100 odsto usaglašena sa politikom EU, pre svega kada se govori o ratu u Ukrajini.

„Ove četiri zemlje žele da potvrde da će slediti politiku EU i prema Rusiji, pre svega sankcije, i da će se odnositi prema Ukrajini kao i Brisel. Crna Gora je prirodno u ovom savezu jer je od samog početka rata osudila agresiju. Iako je bilo sumnji da je ova vlada tobož prosrpska i proruska kako se govori u nekim krugovima, odmah je osudila agresiju Rusije na Ukrajinu i podržala sve pakete sankcija koji su dolazili iz Brisela“, navela je ona.

Dodaje da je reč o evropskom projektu koji predstavlja snažnu poruku da će te četiri zemlje bespogovorno slediti spoljnu politiku Brisela.

„Mislim da nisu uperene ni protiv jedne regionalne zemlje, radi se prosto o poruci koja govori da se neće skretati s tog puta kad je u pitanju spoljna politika. Crnoj Gori je naročito bilo dobro u ovom momentu da podrži ovu inicijativu jer je bila snažna propaganda Mila Đukanovića da su sve druge snage u Crnoj Gori antievropske, i da su pod sumnjom, i da iza njih stoje Beograd i Moskva“, rekla je Tadić Mijović.

Napominje da da je ovom inicijativom Crna Gora poslala snažnu poruku da nema skretanja s evropskog puta i da će tako ostati nakon odlaska Đukanovića.

„On je predstavio sebe propagandom nekim snagama na Zapadu kao jedinog garanta evropskog puta Crne Gore i crnogorske nezavisnosti, što je potpuno pogrešno i nije tačno, jer ako bi Crna Gora zavisila samo od jednog čoveka onda je pitanje da li bi trebala uopšte i da postoji“, rekla je.
Smatra i da bi takvo udruživanje šalje poruku Beogradu i Sarajevu da im je mesto u EU.

„U svakom slučaju dobro je što je osuđena ruska agresija, ali mislim da Srbija zbog jačanja pozicije u regionu i u pregovaračkom procesu treba potpuno da sledi politiku Brisela, pa i politiku sankcija“, zaključila je ona.

(Pančevac/EuronewsSrbija)

EVO KOJI FAKULTETI PORED PRAVNOG UKIDAJU PRIJEMNI Medicinski i DIF zadržavaju dodatnu proveru znanja!