Problem velikog broja pasa lutalica na našim ulicama retko smo spominjali, a rukovodeći se pre svega činjenicom da su lokalna zajednica, nevladine organizacije i veterinarske ambulante najviše angažovane po ovom pitanju. S druge strane, ova tema često budi neprimereno suprotstavljene stavove i emocije, lažno deleći populaciju u dva tabora – na prijatelje i neprijatelje životinja. Pri tom se zaboravlja na činjenicu da je po mnogim pokazateljima neodgovorno vlasništvo najveći uzrok stalnog priraštaja napuštenih životinja.
Svakodnevna zdravstvena ugroženost naših sugrađana primarni je motiv zbog kojeg skrećemo pažnju na ovaj problem, uvereni da o njemu mora da se priča kako bi se pojačali napori u primeni efikasnijih rešenja. Ne možemo se pomiriti sa činjenicom da se na nekim lokacijama u gradu i u pojedinim naseljenim mestima dešavaju desetine napada agresivnih pasa lutalica a da nema adekvatnog odgovora.
Jasno je da budući vlasnik psa ne može uvek predvideti sve okolnosti i obaveze koje nameće odgovoran odnos prema kućnom ljubimcu. I pored dobre volje da se četvoronožnom drugaru pruže neophodna briga, nega i smeštaj, životne i ekonomske okolnosti ponekad dovode do gubitka platežne sposobnosti ili nedostatka prostora.

pixabay

S vremenom se upoznaje i karakter životinje, njena eventualna agresivna ili destruktivna ćud koja može biti presudna u odluci da se kućni ljubimac napusti. Upravo je zadatak šire i lokalne zajednice da se sprovođenjem odgovarajuće zakonske regulative i donošenjem odgovarajućih praktičnih mera maksimalno destimuliše ovakvo ponašanje. Zemlje koje se uspešno nose s problemom pasa lutalica bazirale su svoje strategije na adekvatnom evidentiranju životinja, kontroli njihovog uzgoja i prodaje, kao i na ograničenju reprodukcije.
Uvođenjem zakonske obaveze čipovanja kućnog ljubimca, najčešće pri prvoj vakcinaciji protiv besnila, rešava se veoma važan problem utvrđivanja vlasnika napuštene životinje. Ukoliko se regionalne jedinice samouprave obavežu da imaju prihvatilišta za napuštene pse odgovarajuće veličine, stvaraju se uslovi da se na tim mestima životinje adekvatno neguju, obeleže, vakcinišu, sterilišu i očiste od parazita. Takva životinja ima mnogo više šansi da bude usvojena od strane novog vlasnika ili da bude manje agresivna ukoliko se vrati na mesto prethodnog boravka. Azili za pse lutalice mogu istovremeno da budu i važna mesta edukacije za buduće vlasnike kućnih ljubimaca. Pored upoznavanja sa svim elementima odgovornog odnosa, veoma je važno ohrabriti ih da vrate životinju u prihvatilište ukoliko nisu u stanju da adekvatno brinu o njoj. Tako se efikasno umanjuje broj pasa bez kontrole. Možda je nepopularno govoriti o eutanaziji, ali trebalo bi reći da većina zemalja Evrope ovu meru primenjuje prema psima u prihvatilištu koji su agresivni, bolesni ili ozbiljno povređeni.
U susretu sa agresivnim psom veoma je važno da ostanemo smireni i pribrani. Treba izbegavati direktan kontakt očima, pogled usmeriti prema zemlji, a ruke držati uz telo. Polako i u tišini treba se povući s mesta bliskog kontakta kada primetimo da pas gubi interesovanje.

(Pančevac/ dr Miroslav Tepšić)

UŽAS U SUBOTICI: Psi u dvorištu vrtića napali dete (4), identifikovan vlasnik pasa