Posle korone broj obolelih od poremećaja rada štitaste žlezde se uvećava a pretpostavlja se da je ta infekcija imala uticaja na imunološki odgovor organizma. Reč je ili o smanjenoj ili o povećanoj funkciji, pa čak i o promenama u njenoj građi koje kod nekih pacijenata mogu biti i maligne.
Kod hipotireoze štitasta žlezda radi smanjenim kapacitetom i stvara manju količinu hormona, što utiče na celokupan metabolizam. Usporena je prerada šećera i ugljenih hidrata, cirkulacija, čak i rad mozga zbog promena u mikrocirkulaciji, peristaltika… Prvi simptom je neuobičajni umor tokom celog dana bez obzira na to koliko se odmaramo. Takođe i dobitak na težini iako jedemo isto kao i ranije. Vrlo često postoje i promene u raspoloženju, pa ti pacijenti postaju depresivni, negativni, plačljivi. Često im se zato prepisuju antidepresivi iako se u osnovi njihovih problema nalazi sasvim nešto drugo. Neki se žale i na osećaj stezanja u vratu, gušenje, znojenje, nesanicu. Javlja se češće zatvor, a u manjem broju slučajeva dijareja. Pojavljuju se i razne vrste neuralgija, što se primećuje na osnovu trnjenja u rukama i nogama, zatim i ospe po koži čije poreklo ne može da se utvrdi. Ako se takvi simptomi pojave, trebalo bi uraditi ultrazvuk, sprovesti i ispitivanje hormona štitaste žlezde ili antitela koja mogu da ukažu na auto-imuna oboljenja kada je funkcija štitaste žlezde čak i dalje očuvana. Tada se, uz davanje suplementacije, prati stanje pacijenta. Ali, ako dođe do promena u nivou hormona, uvodi se terapija, koja je uglavnom doživotna. Te hormone moramo stalno da nadoknađujemo jer naš organizam nije u stanju da ih proizvede. Takvi pacijenti uz terapiju mogu da žive sasvim normalno. Ipak, moraju da prate hormone svakih šest meseci, a ko je stabilan čak i na godinu dana. Ultrazvuk se radi na godinu ili godinu i po dana zato što promene u građi štitaste žlezde mogu da se pojave i mnogo kasnije.
Pojavljuju se sve više i subkliničke hipotireoze. Najbolji primer za to je kod steriliteta, koji može da bude izazvan i smanjenom funkcijom štitaste žlezde. Ono nije tako drastično, ali i pri vrednostima kod kojih kod drugih ljudi ne uvodimo nikakvu terapiju, ženama koje žele da ostanu trudne dajemo male količine hormona štitaste žlezde. Zabrinjavajuće je i to što se hipotireoze sve češće sreću i kod relativno mladih ljudi a sumnja se da je to posledica sve više toksičnih materija iz hrane i okoline ili radijacije. Ali, pouzdano još nije utvrđeno šta je tačan uzrok.
Autor: dr Dafina Ristić, specijalista interne medicine, zaposlena u Opštoj bolnici Pančevo, preglede obavlja i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”