Sve više mladih na LEKOVIMA ZA SMIRENJE, uzimaju ih i uz ALKOHOL!
U današnjem društvu, sve veći broj mladih koristi lekove za smirenje bez adekvatnog lekarskog nadzora, često kombinujući ih s alkoholom, što može imati ozbiljne i često kobne posledice, naročito u tinejdžerskom uzrastu.
Ova pojava izaziva zabrinutost među stručnjacima i javno zdravstvenim institucijama širom sveta, postavljajući pitanje zašto mladi posežu za sredstvima za smirenje i alkoholom kao oblikom bega ili suočavanja sa životnim izazovima.
U emisiji „Uranak“ na televiziji K1 psihijatar, dr Svetislav Mitrović i Sandra Panajotović, iz farmaceutske Komore, objašnjavaju koji su razlozi uzimanja antidepresiva i do kojih neželjenih dejstva može dovesti samoinicijativna upotreba lekova za smirenje i koji su razlozi.
– Neki osećaju napetost i uznemirenost pa na taj način pokušavaju da je ublaže. Pojedinci vole da kombinuju različite supstance sa različitim dejstvom. Ako uzimaju stimulativne supstance kao što su amfetamini, a to bude prejako izraženo, onda uzimaju sedative koji umanjuju to dejstvo. Zarad dodatnog opuštanja neretko kombinuju alkohol i benzodijazepine, što može biti fatalno. Različiti su razlozi, a oni često čuju da će te supstance olakšati neke tegobe. Dogodi se da u kući u kojoj postoje propisani lekovi za nekog člana porodice, nekako dođu do njih pa ih zloupotrebljavaju – kaže doktor.
On objašnjava da lekovi za smirenje mogu dovesti do razvoja zavisnosti.
– Benzodijazepini kao grupa lekova imaju adiktivna svojstva i mogu dovesti do razvijanja psihološke i telesne zavisnosti. Uopšte se ne radi o naivnim stvarima. U početku su to manje doze, kako vreme odmiče, a osoba nastavlja da uzima benzodijazepine na samoinicijativan način, naravno da će doći do povećanja tolerancije, a onda se i potreba za većim uzimanjem javlja kao neminovnost – dodao je on.
Prema njegovim rečima mešanje alkohola i benzodijazepina može dovesti do smrti:
– Alkohol u kombinaciji sa benzodijazepinima može dovesti do respiratorne depresije i prestanka disanja, što može dovesti do smrti. To jeste vezano za količinu alkohola i dozu leka, ali nije pametno licitirati sa tim.
Studenti najčešće pred ispit posežu za jednokratnim uzimanjem lekova za smirenje. Doktor Svetislav Mitrović ističe, da i to „jednokratno“, može dovesit do ozbiljne situacije.
– To jednokratno uzimanje je vrlo diskutabilno, jer na svakom fakultetu postoji između 30 i 40 ispita, pa ako govorimo o toj temi, čisto sumnjam da će se završiti na tom jednom uzimanju. Osim toga, to jednokratno uzimanje može biti spojeno s nekim reakcijama koje mogu biti paradoksalne. Iako su lekovi koji treba da smiruju i dovode do opuštanja, može se javiti i potpuno suprotna reakcija posebno kod mladih. Može doći do uznemirenja, pojačane nervoze, čak i do određene vrste impulsivnosti. To su lekovi s kojima se ne igra, ni s jednima, a posebno ne s ovima. U psihijatriji se ti lekovi uvode postepeno, kada za to postoje indikacije. Svaki lek, pa i Ksanaks, mora se propisati. Mora postojati recept i indikacija zašto se taj lek propisuje. Kada se uzima neko vreme, posle nekoliko nedelja od strane lekara se taj lek postepeno ukida, ali ako se uzima duže i veće su doze, pri naglom prestanku uzimanja tih lekova, može doći do pojave epilepsije – objasnio je doktor.
On naglašava da se lekovi za smirenje nikako ne uzimaju na svoju ruku!
– Ovi lekovi mogu izazvati rupe u sećanju, probleme s koncentracijom, otežan hod, govor, vrtoglavicu i pad krvnog pritiska. Ovi lekovi mogu izazvati trajna oštećenja, što se ne sme ignorisati, a to mladi moraju znati – zaključio je dr. Mitrović u emisiji ‘Uranak’ na televiziji K1.“
Sandra Panajotović iz Farmaceutske komore Srbije objašnjava i koja neželjena dejstva može izazvati uzimanje lekova na svoju ruku, posebno antidepresiva.
– Oni izazivaju zavisnost. Osoba koja redovno koristi benzodijazepine ima potrebu da uzme novu dozu leka. Bezbedno je uzimati ih svega nekoliko sedmica, nakon čega bi lekar trebao prekinuti njihovu upotrebu ili proceniti da li je potrebno nastaviti sa njihovim uzimanjem. To je vrhunac neželjenih dejstava ovog leka. Zatim, ako se pojačava efekat dodatkom alkohola, može doći do otežanog disanja, otežanog rada srca, a u najgorem scenariju do zastoja srca. Ukoliko je osoba prethodno imala oštećenje jetre i prethodno koristila diazepine i alkohol, to takođe može biti jako opasno. Takođe, ako je osoba prethodno lečena zbog depresije, ne preporučuje se upotreba benzodijazepina jer mogu dovesti do povratka suicidalnih misli. To je apsolutna kontraindikacija. Kod devojaka u reproduktivnom periodu, ukoliko zatrudne, benzodijazepini potencijalno mogu izazvati oštećenje fetusa. Postoji niz komplikacija koje ovi lekovi mogu izazvati – zaključila je Sandra Panajotović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
(Pančevac)