Brestovački povrtar Ivan Stošić: Ove godine bilo je teško doći do kvalitetne paprike
Prema narodnom verovanju, Jeremija je zaštitnik od zmija otrovnica
Prema narodnom verovanju, Jeremija je zaštitnik od zmija otrovnica
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog proroka Jeremiju
Rođen je oko 600. p. n. e. (šest vekova pre Hrista) u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima. Već u petnaestoj godini počeo je da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak i proganjan i zatvaran. Zbog prvih proročanstava u vreme vladavine cara Josije navukao je gnev tadašnjih velikaša i tada je jedva uspeo da spase svoj život
Caru Joakimu je prorekao da će njegov pogreb biti kao pogreb magarca, što je značilo da će njegovo mrtvo telo izbaciti van Jerusalima i da će se ono dugo povlačiti po zemlji bez sahrane. Zbog toga je Jeremija bačen u tamnicu. Pošto nije mogao da piše u tamnici, Jeremija je pozvao Varuha, koji je stajao kod prozorčića tamnice i zapisivao ono što mu je Jeremija diktirao. Kada je caru pročitano ovo proročanstvo, razgnevljeni car je uzeo hartiju i bacio je u vatru.
Uz Božju pomoć Jeremija je dobio slobodu, a njegovo proročanstvo se ostvarilo. Potom je caru Jehoniji prorekao da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i da će tamo umreti i to se uskoro i dogodilo. U vreme vladavine cara Sedekije, Jeremija je stavio jaram na svoj vrat i išao kroz Jerusalim proričući pad Jerusalima i ropstvo pod Vavilonjanima. Pisao je roblju jevrejskom u Vavilonu da se ne nadaju povratku u Jerusalim, jer će ostati tamo sedamdeset godina.
Uskoro su Vavilonci zauzeli Jerusalim, cara Sedekiju ubili, grad opljačkali i razorili, a ogroman broj Jevreja posekli upravo u dolini Totef. Jeremija je sa levitima uzeo Kovčeg zaveta iz hrama i odneo ga na brdo Navat, gde je Mojsije umro, gde ga je sakrio. Misircima je prorekao propast njihovih idola i dolazak „Deve sa Mladencem“.
Postoji predanje, da je sam car Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije. Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji. Po njemu se nazivaju Knjiga proroka Jeremije i Plač Jeremijin.
Običaji na dan Svetog Jeremije
Prema narodnom verovanju, Jeremija je zaštitnik od zmija otrovnica. Običaj nalaže da se teraju ovi gmizavci kako se ne bi pojavljivali tokom leta. Neko od članova porodice trebalo bi da ujutru porani, uzme tiganj i da dok lupa u ovaj predmet, nekoliko puta izgovori: “Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”.
Običaj kaže da se na Jeremijin dan ne otvaraju britve i ne radi bilo šta iglom i koncem. Treba voditi računa da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije, glasi još jedno narodno verovanje.
(Pančevac)
DANAS SLAVIMO SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: OVO nikako ne smete da radite
Danas je Đurđevdan, a OVI običaji vezuju se za ovaj praznik!