Spaja Brisel i Moskvu: Prva etapa do čudesnog Briža

– Prvi dan avanture je počeo, do deset sati šetao sam glavnim briselskim trgom Gran Plas čekajući  svitanje i trenutak da pristignu Dragan Avramović, Zlatko Pavlović i Ivana Acović. Oni su članovi srpskog kluba iz Brisela pod nzaivom „Krug“. Njihov dolazak bio je za mene od velikog značaja, jer su oni imali veliku želju da me isprate ka Brižu i požele srećan put u Moskvu. Kada su došli, sve troje su doneli osmehe na licima, a pravi osmeh se javlja kada su usta i srce u koordinaciji. Zbog toga što volim kada vidim takve ljude bio sam baš zadovoljan, njihova lica učinila su me još srećnijim i veselijim – navodi Dušan.

Za to vreme pomenutim trgom je defilovalo mnogo turista i  pojedini su upućivali poglede prema našem sugrađaninu, primetivši stranca na biciklu.

– Upravo takvi su mi prilazili i pitali odakle dolazim. Ponovo sam, kao 2019. godine doživeo istu radost, bio sam primećen u Briselu. Sve to delovalo mi je veoma prijateljski, a poznato je da prijateljstvo traže veseli i dobri ljudi.  Da sam mogao da ostanem u Briselu nekoliko dana, sa svim tim divnim ljudima mogao bih da pokažem kako su veseli ljudi drugačiji od onih društava u kojima se ljudi svađaju. Anin, Draganov, Zlatkov i moj zaključak za vreme kratkog druženja bio je: velika je prednost biti drugačiji. S njima nisam mogao dugo da se družim, jer je vreme brzo proticalo, a do mraka je trebalo da stignem u Briž – priča pančevački avanturista.

Poznato je da vreme još brže teče ako se nalazimo u dobrom društvu, a ovo troje ljudi su Dušanu baš su učinili da se dobro oseća, ali nažalost brzo došao momenat za rastanak.

– Nakon pozdrava i dobijanja čestitki za srećan put seo sam na svoj bicikl da bih pošao u Gent. Tom prilikom Dragan, koji je došao biciklom želeo je da me isprati do kraja grada, nakon čega sam se i sa njim pozdravio i nastavio sam ponovo da tumaram po svetu. Tako mi valja. Izabrao sam lepu sudbinu, da putujem biciklom i da gledam sve oko sebe, i tako svaki dan, a kad se nagledam ležem da spavam. Tako svaku noć… – kaže Dušan.

Na putu u Gent bilo mu je žao što nisam mogao da „baca pogled“ tamo gde se gubi crta između neba i zemlje.

– Razlog, gradovi Ase i Alst koji nisu veliki, a spojeni su biciklističkom stazom, svojim kućama i zgradama nisu mi omogućavali da vidim horizont, a njegova daljina, uvek imam osećaj, kao da me zove k sebi. Zato se u tim mestima  kratko zadržavam, jer sam imao veliku želju da vidim Briž. Tu priliku nisam želeo da propustim, pa sam nastavljajući vožnju razmišljao s naročitim zadovoljstvom kako ću i sutra da opisujem svoju avanturu. Do tog drevnog grada vozio sam sve vreme biciklističkom stazom. Čim sam stigao u prelepi Briž video sam kako mnogi ljudi bude svoju romantiku uz kočije i barke, možda se upravo zbog toga taj blegijski grad smatra jednim od najromantičnijih evropskih gradova – navodi ovaj Pančevac.

Čudotvorno upoznavanje tog grada započeo je na jezeru Majnvoter.

– Pošto je Briž isprepleten biciklističkim stazama to mi je bilo lako. Oduševljenje što Belgija vodi računa o biklistima omogućilo mi je da mnogo više pišem o nekim  stvarima koje pokazuju koliko mi je bilo divno kada sam stigao na obalu. Lepota prizora me je potakla da se sećam sličnih lepota u kojima sam uživao, a to znači da ih svugde i svagde ima. Lepotu jezera okružuje nekoliko romantičnih stazica, idealnih za popodnevnu šetnju čiju lepotu upotpunjavaju labudi i patke. I jedni i drugi, upareni sa svojim ženkama očekivali su da im prolaznici nešto bace za jelo. Među šetačima bilo je zaljubljenih parova pa je otuda normalno što ovo jezero Brižani zovu i Jezero ljubavi. Još jedno oduševljenje doživeo sam kada sam u blizini jezera ugledao časnu sestru kako vozi bicikl u smeru malih belih kućica. Tu na jezeru saznao sam da časne sestre čine malu zajednicu benediktanki, koja je osnovana 1245. i činile su je neudate žene i udovice koje su život posvetile brizi za beskućnike, bolesne, žene, decu i starije osobe. Radile su da bi se izdržavale, a bile su slobodne da napuste zajednicu u bilo kom trenutku, kako bi se udale. Živele su kao prave časne sestre, a nikada se nisu zamonašile.  Tako žive i danas – priča Dušan.

U Brižu je želeo da obiđe najlepši trg i srce grada, glavni trg nazvan Markt.

– Kada sam do njega stigao video sam da se nalazi na širokom otvorenom prostoru, okruženom zgradama velikog arhitektonskog značaja. Na trgu, na kojem nema saobraćaja, nalazi se spomenik posvećen dvojici vođa ustanka protiv Francuza 1302. godine. Posebno zanimljiv deo trga je onaj na severnoj strani u kojem su smešteni razni kafići i restorani. Rekao sam kako na trgu nema saobraćaja, ali tokom celog dana mogu da se vide kočije kako kruže oko njega, kao i po drugim zanimljivim mestima. Jedan od najpoznatijih zvukova u Brižu je upravo zvuk kopita po pločnicima. Ovaj grad je pun kanala i plovidba po njima je još jedan zanimljiv način upoznavanja Briža. Ti kanali nisu tako poznati kao oni u Amsterdamu i Veneciji, ali je veliko zadovoljstvo provesti jedno popodne na ovaj način. Zato sam ih tako i provodio, zanimljivo. Koliko mi je bilo divno potvrdila su dvojica Makedonaca, koji su mi se obratili sa brate. S obzirom na to da sam odrastao u bivšoj Jugoslaviji, zemlji bratstva i jedinstva, takvo obraćanje nije mi bilo strano, posebno u inostranstvu, jer bilo gde na svetu svi koji su živeli u bivšoj zajedničkoj zemlji tako oslovljavaju jedni druge. Na sve trenutke provedene u ovom lepom gradu, pa i na susret sa Markom Jovanovskim i njegovim drugarom podsećaće me sećanja i misli koje me u ovoj odštampanoj knjizi gledaju sa hartije kao da žele da me vrate tamo gde sam bio i gde sam ih zapisao, sa željom da se Brižu jednog dana vratim – kazao je ovaj svojevrsni hroničar.

Nakon obilaska Briža uputio on se uputio ka Ostendeu, ali je na periferiji grada odlučio da zakupi sobu za spavanje kako bi posle večere i tuširanja sve doživljaje u ovom danu na miru zabeležio.

– Ovo poslednje je ono što ne volim, a dešavalo mi se ceo dan, jer u Belgiji su baš danas izbori. Pobegao sam iz Srbije zbog toga, a dočekalo me je ovde.
Sa stotina bilborda smešili su mi se ceo dan političari. Video sam mnogo lica, mislim da ih je bilo dvadeset i njihova imena mi nisu bitna, kao i ni ovih kod nas. Kada sam sve zapisao brzo sam zaspao – završava ovu etapu Dušan.

(Pančevac/J. Filipović)