Bez IVANJSKOG VENČIĆA ni u Pančevu

Ovde dolazim godinama da prodajem venčiće, ali kod nas, u Ljuboviji, na glavu su ih mećale devojke za Petrovdan koje su htele da se udaju, kaže Milena Aleksić koja je u Starčevo došla 1971.

12:02

07.07.2024

Podeli vest:

Pančevac
Sigurno najveselija prodavačica ivansjkih venčića - baka Milena

Sudeći i po ponudi i tražnji na  Zelenoj pijaci, skoro da nema doma u Pančevu na čijim vratima neće ostati Ivanjski venčić posle 7. jula, dana kada se obeležava rođenje svetog Jovana Preteče, u narodu poznatiji Ivanjdan.

I deblji i tanji, i veštije i nevičnije spleteni, i sa belim lukom i bez njega, i sa suncokretima i gerberima, i sa sitnim cvećem ili sa žitom, i sa ukrasnim trakama i bez njih – izazivali su ne malo čuđenje jer su pojedini prodavci za njih tražili 600, pa i 800 dinara, mada su uporniji uspevali da ih pronađu i za 200, na ne tako tajnom mestu, ispred pijace – skoro da nije bilo nikoga ko je u subotu, 6. jula, kući krenuo bez ivanjskog venčića.

A sudeći po pričama naših sagovornica, običaj da se za dan rođenja svetog Jovana Preteče, koji je u narodu poznatiji kao Ivanjdan, pletu venčići od ivanjske trave, nije bio poznat ni u južnoj Srbiji ni u Banatu.

– Naučila sam da ih pletem od komšinice pošto to kod nas u Leskovcu nema. Ja sam odande došla. Sama sam brala travu. Išli smo na Devojački bunar jer je zbog suše u Dolovu ove godine nije bilo – ispričala nam je Leposava iz Dolova.
Ali starija Pančevka samo je odmahnula glavom kada joj je Lepa saopštila da za venčić traži 400 dinara.

– Biće on i 600. Ja ni nemam penziju jer nisam radila, pa mi nije lako – usledio je Lepin komentar i na moje pitanje zar to nije malo mnogo za džep, posebno penzionera.

Leposava iz Dolova – Kad se noge ukoče, onda se venčići pletu i stojećiPančevac

Bez obzira na cenu, prodavačice, uglavnom iz okolnih pančevačkih sela, ipak nisu ni stizale da ispletu venčiće za sve zainteresovane kupce, pa se da bude gotov čekalo ili pola sata ili se u međuvremenu obavljala kupovina paradajza, šljiva, krompira, paprika…

A Milka Ilić iz Jabuke koja je sa ćerkom došla na pijacu da proda koji venčić da upotpuni kućni budžet tvrdi da ni nisu skupi.

– Ranije je bilo skuplje, sad je jeftinije, u odnosu na neke finansije, na ono šta možemo da kupimo za venčić. A zašto je sad jeftinije? Pa isto zbog finansija. Kad pogledaš, sve dođu stariji ljudi, pa nemaju para. Sama sam naučila da ih pletem jer baba mi je odavno umrla, a mama pre 25-26 godina, a kod mene u kraju se nisu pleli. A ovde na pančevačku pijacu dolazim da ih prodajem već 10-11 godina – priča nam Milka i dodaje da će i sama venčić obesiti na vratima, koji će se tu osušiti i ostati cele godine „da štiti kuću i sve ukućane”.

Spasonosni hlad ispod strehe i za Miku iz JabukePančevac

Iako bi neko očekivao da cena pada, većina prodavačica cenila je venčiće 300 dinara u subotu ujutru, a kako je dan odmicao, skoro da nije bilo kartonske tezge na kojoj se za njega nije tražilo 350 dinara.

Veselo kod Milene iz Starčeva

I dok je zvezda sve više pekla, kupce je na sve vrelijem betonu, ispod jedne od spasonosnih streha na glavnom putu kroz pijacu, privlačio smeh četiri žene i ljubaznost najmlađe Jovana od 11 godina.

– Izvinite, da li biste bili ljubazni da dođete za pola sata kada baka završi sledeći venčić. Da, koštaju 350 dinara – govorila je Jovana kupcima koji zato nisu mogli da odole da se na vrate među veselo žensko društvo i kod simpatične Jovane.

A pritom su venčići bake Milene bili dobro „obogaćeni“ cvećem – „belim radama“ i „čiča glišom“.

– Ovde dolazim godinama da prodajem venčiće, ali kod nas, u Ljuboviji, na glavu su ih mećale samo devojke za Petrovdan koje su htele da se udaju. Kada su bile za svojim ovcama, za svojim stadom. Tako smo pokazivale mladićima da smo spremne za udaju. Ali nismo smele da kažemo da imamo momka, ubili bi nas – smeje se Milena Aleksić dok se seća kako je to izgledalo u kraju odakle je u Starčevo došla 1971. godine.

Do kupaca i kvalitetom i osmehom – baka MilenaPančevac

A usledilo je i moje pitanje: „Da li ste onda samo razgovarali ako ste bili mladić i devojka?“.

– Ma kakvi. Ja ovde – a on onde. A kako onda znamo da smo mlaidć i devojka, pitaš? Očima utvrdimo – priča Milena dok se celo žensko društvo od srca smeje.

– A je l’ uspevate nešto da zaradite? – pitala sam onda.

– Pa ne radimo džabe – odgovorila mi je baka Milena koja oko sebe očigledno uvek širi pozitivnu energiju.

 Kos Stanike se duša kupcu ne jede

Ipak i cena za venčić od 400 dinara zvučala je kao bagatela kada smo naleteli na one koji koštaju i 600, valjda zato što su bili dobrano „obogaćeni“ šarenim cvećem, dok nam je jedna baka pričala da su joj tražili i 800 dinara. A naše putešestvije po pijaci je pokazalo da su toliko koštali „trajni venčići“ od suvog cveća koji, kako su nam agilni prodavci objašnjavali, „neće uvenuti“. I moramo priznati da su neki od njih bili prava umetnička dela, ali za Ivanjdan valjda su „pravi“ oni od ivanjskog cveća.

I dalja potraga je urodila plodom – uspeli smo da pronađemo i sagovornicu koja iz kraja svoje majke pamti običaj pletenja ivanjskih venčića.

– Lepo mi je uvek kada se setim pletenja venčića kada sam kao mala išla na letovanje kod ujaka u Runjane kod Loznice i kod tetke u Trbušnicu kod Banja Koviljače. I ja sam tamo učila da ih pletem kada sam imala samo osam godina. Godinama sam mami kupovala samo ivanjsku travu ovde na pijaci, a ona je onda kod kuće znalački od nje pravila naše venčiće – priča nam 58-godišnja Snežana.

A i što se tiče cene, potraga je na kraju urodila plodom. Jer baš na samom glavnom ulazu u pijacu iz Nemanjine ulice zatekli smo Staniku Jankovski iz Jabuke kod koje su venčići bili samo 200, iako po izgledu nisu zaostajali ni za onima od 400 dinara.

– Prodaja ide izvanredno. Svi su skupi, samo sam ja jeftina. Travu sam sam nabrala kod nas u Jabuci preko kanala. I zato neću ljudima dušu da vadim sa cenom – izričita je Stanika dok nas prekidaju kupci koji traže komad više.

Jedino mogu da dođu kasnije. A Stanika mi u međuvremenu priča da se isplati i sa ovom cenom jer u tom trenutku, oko 10 sati, već je zaradila oko 20 hiljada dinara.

– Za sat vremena napravim i 20 komada. Ovde na pijaci ih prodajem već 15 godina. Pre toga ih ovde i nije bilo toliko. A ni kod mene u Krivoj Palanci, odakle smo došli, ne postoji običaj pletenja ivanjskih venčića – govori nam Stanika i ne dižući pogled sa venčića koji upravo završava.

Kod Stanike najjeftinijePančevac

Tek na kratko digla je glavu da je fotografišem. A sat vremena kasnije, oko 11, već je otišla. Očigledno da je svu travu koju je donela iskoristila za venčiće koje je u vrlo kratkom vremenu prodala. Pa vi procenite da li je onada isplativije za kraće vreme prodati svu robu, a usput ni narodu „dušu ne uzimati“.

(Pančevac / Nevena Simendić)

DANAS JE IVANJDAN Pletu se venci od cveća, a veruje se da su trave i bilje posebno lekoviti

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.