Slikari, njih osamnaest, zadovoljni su otišli sa 56. likovne kolonije „Deliblatski pesak”. Osim sećanja na život od 26. jula do 3. avgusta u toploj umetničkoj porodici, zadovoljni su bili i inspiriacijom i prijemom organizatora iz Kulturno-prosvetne zajednice. Gradu Pančevu ostaviće bar po jednu sliku. Ali da li će i one ostati skrivene u nekom depou, kao i neka od kapitalnih dela iz prošlosti? U ovom broju prenosimo priču sa slikarom Milosavom Uroševićem o bivšim i sadašnjim vremenima Kolonije.

Zemljani put je isti kao nekada. Put kojim se stiže do slikarskih kućica Likovne kolonije „Deliblatski pesak” na Devojačkom bunaru. Ali ipak pamćenje me je izdalo na račvanju dvaju putića. Levo ili desno? Ipak levo. Davno je to bilo kada sam kao mladi novinar dolazila ovamo, iako o koloniji nisam pisala. Ali za svakog novinarskog junošu iz „Pančevca” ili s Radio Pančeva podrazumevalo se da u redakcijskoj školi mora da prođe bar jedan čas posete ovoj „kulturnoj manifestaciji”. Išlo se kolektivno s nekoliko automobila, zajedno sa urednicima, ali i kulturnim poslenicima, kulturtregerima, pa i političarima – koji su uvek voleli družbu sa umetnicima, osim što su ih ponekad zatvarali i tužili. Stvarala su se ovde i remek-dela, uveliko se pored kotlića ukuvavala i „kulturna politika”.

Ali sada, posle imejla iz Kulturno-prosvetne zajednice, osnivača, organizatora i domaćina Likovne kolonije „Deliblatski pesak”, zaputilo se do Devojačkog bunara samo nas troje: novinar i dva foto-reportera fri-lensera.

Razmena umetničke inspiracije

I dok sam strahovala da ćemo naići na ruine jer mesecima mi i slikari, pa i nekadašnje kuvarice iz Kolonije, govore da je „objekat” potpuno propao, pred nama su se na proplanku pojavile kućice, bele i čiste. Bliži pogled pokazuje ipak propalu stolariju.

– Nismo hotel s pet zvezdica, ali važno je da postoje dobri uslovi za rad. Svi naši gosti kažu da se ovde dobro osećaju. Uvek se stvori fina radna atmosfera, stvaralački izazovna za razmenu inspiracije i ideja između nas slikara. Kolonije i jesu neka iluzija kolektivizma u stvaralačkom smislu. Mnogi od nas su ovakvu atmosferu možda imali samo u studentskim danima, kada smo, kao i u kasarni, bili zajedno sa svojim kolegama. Kada to ponovo doživite, kao ovde, osetite se opet mladim i poletnim – priča nam Milosav Urošević Urke, pančevački slikar, jedan od dugogodišnjih neumornih organizatora ove manifestacije, koga pamtimo i kao većnika za kulturu u jednom kratkom periodu.

Milosav Urošević: Inspiracije ne faliPančevac / Radovan Đerić

Nije bilo ni nekadašnje graje, pića i kotlića, ali bez preterivanja, svi slikari i slikarke bili su nasmejani i ozareni. Pa i naše sagovornice, slikarke Evin Pešić iz Beograda i Jelena Milićević s Kosova, koje posebno ističu zajedništvo, atmosferu, toplinu i uslove za rad koje su dobile u koloniji. Novinar, naravno, nikad ne odustaje, pa sledi pitanje:

• Da li je ipak kolonija „Deliblatski pesak” izgubila stari šmek?
– Slažem se da nije ono što je bila. Ali u folklornom smislu, u likovnom, stvaralačkom, ona je i dalje stara. Svake godine, i pored toga što u sazivu ima veliki broj mladih, nastaju vrlo značajna, čak kapitalna dela. Ako je likovna scena u pitanju, ne mogu da prepoznam šta je značajnije u Pančevu. Imamo još Bijenale, ali to je drugačija priča. Ova kolonija održava pritom i raspoloženje kod nas pančevačkih slikara da nismo beznačajni.

• Možda smo mi samo suviše sentimentalni. Vremena su se izmenila, pa i doživljaj boemije, uloga umetnika, odnosi i medija i političara prema njima…
– Tačno je da su ovo neka nova vremena. Ipak, energija i potencijal ovih mladih ljudi, kojih ima dosta među učesnicima, isto su tako značajni i dragoceni. Mi stariji u anegdotama spominjemo nekadašnje događaje, što može biti inspirativno. Ali je čudno, u stvari lepo i obično, to što se svi zbližimo odmah nakon dva dana bez obzira na to odakle dolazimo i iz koje smo generacije.

• Znači, ništa vam ne fali.
– Skoro ništa. Tražimo samo pažnju. Tražimo samo da neko ko je predstavnik zajednice prepozna da mi nešto korisno radimo za tu zajednicu. Poznato je da smo gradu ostavili oko 1.500 vrednih eksponata, od kojih je oko 1.300 kataloški obrađeno i vrednovano od strane likovnih stručnjaka. Zna se da je ova kolonija bila poznata i na kulturnom prostoru bivše Jugoslavije. Skoro da ne možemo da se setimo nekog značajnog likovnog stvaraoca iz tog perioda koji nije bio među oko 600 učesnika ove kolonije – kaže Milosav.

„Peščana” akademija

Jedan od učesnika koji su sigurno ostavili trag na likovnoj sceni cele države jeste i naš pančevački slikar Milovan Panić, koji, kako kaže, može da se pohvali da mu je ovo dvadeseto učešće na koloniji.
– Bila je ovo naša akademija – i slikarska i drugarska. Ovde je moglo i može puno da se nauči – ono što se ne uči u slikarskim školama. Uči se i u međusobnom konktaktu i u posmatranju onoga što drugi rade. I onoga što valja i onoga što ne valja. Iz svega se uči. Važno je i upoznavanje, sticanje novih kontakata, kako bismo, između ostalog, i mi dobili priliku da odemo u druge kolonije – priča nam slikar Milovan Panić.

Milovan Panić: Uči se i od onoga što ne valjaNajstariji učesnik je takođe naš Pančevac, slikar Budo Slavković, koji broji 73 godine.
– Ovde sam od 1975. godine. Bila je to za nas, tada mlađe, stvarno prava akademija. Volim da dođem ovamo i danas jer stalno imam potrebu da se vraćam u prostore u kojima sam nekada stvarao. Bio je to deo naše mladosti kada smo bili puni elana, snova, želje da uspemo. Ali mlad slikar uvek može na ovakvim mestima da vidi osobenosti drugih, da upozna različite pristupe stvaranju. Naravno, kolonija se promenila, pošto se i celo društvo izmenilo. Ali raduje me što je i ovogodišnja održana na osnovu izuzetnog napora nekih ljudi. Pre svega „naše Sneže” – deli s nama utiske i od nekad i od sada Budo Slavković.

Budo Slavković: Vraćanje starim predelimaPančevac / Radovan Đerić

A „naša Sneža” u stvari je Snežana Martinović, koja je na čelo Kulturno-prosvetne zajednice u Pančevu došla baš na nekadašnji Dan mladosti, 25. maj. Od tada je očigledno među slikarima već uspela da postane „naša Sneža”. A sudeći po razgovoru koji smo s njom vodili u Likovnoj koloniji „Deliblatski pesak”, ova ekonomistkinja je rešena da učini sve da Likovnoj koloniji osigura opstanak. Kako? O tome više u sledećem broju, kada ćemo objaviti i razgovore s još nekim umetnicima iz Kolonije.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Završena je 56. likovna kolonija u Deliblatskoj peščari

U Padini uskoro tradicionalna likovna kolonija

IVANOVO: Otvorena šesta Likovna kolonija