NBS objavila nacrt zakona: Evo koje kamate će ograničiti

Nominalna kamatna stopa kod odobravanja novih stambenih kredita ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto, dok je za postojeće stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom ona ograničena na 5 odsto sve do 31. decembra 2026. godine,nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana kamatna stopa za te kredite uvećana za jednu petinu – predviđeno je izmenama zakona.

„Pored sprečavanja naplaćivanja visokih kamatnih stopa, ograničenja kamatnih stopa predviđena članom 12. Nacrta zakona treba da obezbede i da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike“, pojašnjava NBS.

Ograničenje kod stambenih kredita

Dva mehanizma za ograničenje kamatnih stopa su potrebna da bi se sprečilo da se ograničenje nominalne kamatne stope zaobiđe uvođenjem određenih naknada, kao i zbog toga što su kod pojedinih kreditnih proizvoda, poput dozvoljenog/nedozvoljenog prekoračenja i kreditnih kartica, trenutne prosečne ponderisane stope prilično visoke pa se vezivanjem ograničenja za tu stopu, ne bi ostvario cilj iz Direktive – da se spreči naplata previsokih kamatnih stopa.

Uslovi za odobravanje kredita privredi i stanovništvu u drugom kvartalu ublaženi
„Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za jednu petinu (20%). Budući da je zahvaljujući privremenoj meri Narodne banke Srbije prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine) to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto“, pojašnjava NBS.

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od 5 odsto sve do 31. decembra 2026. godine, nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za jednu petinu.

„Razlog za ovo prelazno rešenje, je da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita“, ističe NBS.

Ograničenje efektivne stope
Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novoodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika.

„Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75 odsto“, navodi NBS.

Stope na keš kredite
Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima), za postojeće i novoodobrene kredite sa promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečno ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za jednu četvrtinu (25 odsto).

Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste, iznosila 15,67 odsto. Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite (sa fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto“, navodi NBS.

Ograničenjem kamatnih stopa obuhvaćene su i kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje i nedozvoljeno prekoračenje.

Ograničenje efektivne stope za kreditne kartice jednako je zbiru zatezne kamate i šest procentnih poena, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja zbiru zatezne kamate i osam procentnih poena.

„To znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog 28,41 odsto“, predviđeno je izmenama zakona.

Šta još donose izmene zakona?
Nacrtom novog zakona detaljnije je regulisana procena kreditne sposobnosti korisnika, radi sprečavanja njegove prezaduženosti, ali i radi njegovog blagovremenog informisanja o postojanju nekog duga ili drugih razloga koji po oceni banke umanjuju njegovu kreditnu sposobnost.

U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku koji ne može biti manji od dva meseca, pokuša da sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci. Na taj način se daje mogućnost korisniku da sam proda nekretninu, po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.

Kao i važeći zakon i ovaj nacrt zakona predviđa novčane kazne u slučaju nepoštovanja njegovih odredbi, s tim da je sada budući da se radi o novčanoj kazni kao administrativnoj meri, izostavljeno nepotrebno nabrajanje odredbi čije kršenje vodi novčanoj kazni, već povreda bilo koje odredbe zakona sa sobom povlači mogućnost izricanja te kazne. Osim toga, za razliku od postojećeg zakona, ovim nacrtom je novčanom kaznom sankcionisan je davalac usluga ako ne poštuje ugovorne obaveze.

(RT)