POPIS 2022. U PANČEVU: Više od 31.000 stambenih zgrada
Po popiu iz 2022. godine u Pančevu postoji 31.523 zgrade namenjene za stanovanje. I dalje najveći broj potiče iz „zlatnih socijalističkih godina“
11:03
21.11.2024
Podeli vest:
Teško je poverovati, ali jedno od najtežih statističkih pitanja je to koliko imamo stambenih objekata. Takve podatke ne sadrže zemljišne knjige, a često se jedan kućni broj smatra za celu zgradu. Zato je Republički zavod za statistku prvi put pitanje o vrsti zgrade, to jest čemu je ona namenjena, postavio tek na popisu 2011. godine. Ipak, tada su publikovani samo podaci o broju stanova prema vrsti zgrade u kojoj se nalaze, dok broj zgrada i danje nije bilo moguće utvrditi. Tek uz pomoć kompjuterskih programa (QGIS alata) preciznije brojanje omogućeno je na popisu iz 2022. godine.
Popisivači su imali elektronske mape sa snimkom terena, granicama i nazivima naseljenih mesta, popisnim krugovima, nazivima ulica i kućnim brojevima, ali ne i sa podacima o zgradi u kojoj se stan nalazi. Republički zavod za statistiku morao je da napravi aplikaciju koje je omogućila da se na osnovu uvida popisivača viće kućnih brojeva poveže u jednu zgradu.
33 zgrade u selima
A kao što im i ime kaže, u stambenim zgradama žive ljudi, pa u njih ne spadaju ni zidani živinarnici ni štale, kao ni objekti u kojima se obavlja neka delatnost, uključujući, na primer, i pogon „Petrohemije“. A ako jedna zgrada ima više namena, da bi se zvala stambenom, više od jedne polovine mora služiti za stanovanje. Prema podacima koje je početkom maja objavio Republički zavod za statistiku, takvih u Pančevu ima 31.523, od čega je 19.069 u gradskom, a 12.454 u ostalim područjima (tabela 1). Ipak, pošto se u „gradske oblasti“ beleže i Starčevo i Kačarevo, još po odluci lokalne samouprave od pre koju deceniju, preciznu podelu između grada i pančevačkih sela nije moguće utvrditi.
Ali, i u gradu i po selima najveći broj objekata u kojima se živi su „porodične kuće“ – čak 95 odsto. Republički zavod za statistiku je u tu kategoriju smestio sve objekte u kojima postoji jedan ili dva stana – bilo da su jedan iznad drugog ili jedan pored drugog. Već u „stambene zgrade“, po popisu, spadaju kuće koje imaju tri stana u nizu sa spoljnim ulazom što bi narod ipak nazvao „kućama“. Ali pošto takvih nema mnogo, za statistiku nisu ni bitni. Svakako je jasno i da podatak da je u „ostalim područjima“, znači svim selima osim Starčeva i Kačareva, postoji samo 0,5 odsto „stambenih zgrada“ govori i o tome da su „porodične kuće“ i dalje skoro isključivo mesto za stanovanje meštana sela.
Bez lifta 30 odsto viših zgrada
Iako je i prema međunarodnim preporukama stan važniji u popisima, i podaci o godini izgradnje zgrade, materijalu spoljnih zidova, spratnosti i opremljenosti liftom itekako opisuju i stan u kojem živimo.
Na komfor života sigurno utiče i to što lift nema 30 odsto zgrada koje imaju četiri i više spratova, što stanovima u takvim objektima značajno smanjuje i cenu. Stvari bolje stoje kada je reč o materijalu od koga su napravljeni spoljni zidovi (pogledati priloženi grafikon). Skoro 95 odsto je izgrađeno od betona, kamena, cigle ili opeke. Ali i dalje postoji 831 kuća koja je napravljena od dasaka, pletera ili naboja. Od ćerpiča, koji se, moramo to dodati, sve više smatra i poželjnim građeviskim materijalom, sagrađeno je 508 kuća. Ne znamo ni da li su daske tako nepoželjne, jer u nekim zemljama sveta kuće se uglavnom i grade od drveta, mada za pretpostaviti je da su kod nas u pitanju ipak kuće „sklepane od dasaka“. Po popisu takvih u Pančevu ima 275.
Najsporija gradnja u 21. veku
Godina izgradnje je godina kada je zgrada završena ili rekonstruisana ako je kojim slučajem bila uništena ili razorena. A osim što nam govori o stanju objekta, pa time i potrebnim sredstvim za održavanje i obnavljanje, po tome vidimo i kada smo najviše gradili (pogledati grafikon „Zgrade prema godini izgradnje). Nije teško pogoditi da smo u Pančevu najviše kuća i zgrada podigli između 1970. i 1990, a da potom slede „šezdesete“, kada je u stavri i počela obimnija stambena izgradnja. Ipak, na različite ekonomske prilike u gradu i po selima može da ukaže podatak da se po selima najviše gradilo tokom „sedamdesetih“, pa da i danas u tim kućama živi više od petine stanovnika. U gradu je zato najviše „stambenih objekata“ podignuto tokom „osamdesetih“. Pored toga, iako smo bar vizuelno ubeđeni da je ubrzana stambena izgradnja, bar u gradu, počela onovo u drugoj deceniji ovog veka, statistički podaci to ne potvrđuju. Doduše, pošto se širi centar grada sa „prizemljušama“ ubrzano ruši u poslednjih dve-tri godine, možda će nam statistika na nekom budućem popisu potvrditi da konačno menjamo fizionimiju Pančeva.
Kada smo sigurni da su putevi prvog prioriteta u potpunosti prohodni, prelazimo na puteve drugog prioriteta", kaže Branislav Raketić, gradski većnik zadužen za komunalne delatnosti