Od početka godine u našoj zemlji bilo je 18 utapanja. Kada do toga dođe – angažuju se ronioci Ronilačke jedinice Žandarmerije. Njih pedesetak, kada dođu na posao moraju da budu spremni na sve. Uvežbavaju se gotovo svaki dan, leti su i na moru, a zimi na višim nadmorskim visinama kako bi svoja tela pripremili i za one najsurovije uslove kada je temperatura vode u minusu. Na Tari je sa njima boravila i ekipa RTS-a.
Ne biraju ni mesto, ni vreme, ni temperaturu vode, ni kakva će vidljivost prilikom zarona biti, jer ne znaju kad će dobiti poziv, ali znaju da pred sobom imaju zadatak koji mora da se obavi.
„Jedan od zadataka po kome je ronilačka jedinica Žandarmerije poznata jeste potraga za utopljenim licima, u dosadašnjoj praksi u nemalom broju slučajeva se dešavalo da se utapanja dešavaju i u zimskom periodu. Jedan od razloga izvođenja ove trenažne obuke jeste uvežbavanje procedura tokom ronjenja u hladnim uslovima. Zadatak nam je da spoljašnje uslove koji su veoma hladni stavimo po strani da bi se tokom izvođenja zadatka skoncentrisali na sam taj zadatak“, rekao je Bojan Škrbić, komandant ronilačke jedinice Žandarmerije.
Na Zaovinskom jezeru se pripremaju za ronjenje na višim nadmorskim visinama
Rone u parovima, jer iako profesionalci, njihova bezbednost je na prvom mestu. Zimi se uvežbavaju na Tari na Zaovinskom jezeru, kako bi svoje telo pripremili i za ronjenje na višim nadmorskim visinama.
„Roniocu veliki problem predstavljaju gasovi koji se apsorbuju u telu prilikom ronjenja. Što su veće dubine, više se gasa apsorbuje u telu ronioca. U ovom slučaju najveći problem je azot. Ronjenje na nadmorskim visinama se razlikuje od ronjenja na moru pošto se razlikuje nadmorska visina, a samim tim i vazdušni pritisak. Mi ovde na planini ronjenje završavamo na nižem pritisku, odnosno većoj nadmorskoj visini, samim tim i gasovi koji se nalaze u telu imaju tendenciju da se šire. Zbog toga radimo posebne proračune, uzimamo u obzir i nadmorsku visinu i vazdušni pritisak na kom završavamo zaron pa u skladu sa tim pravimo i profil zarona“, naveo je Ljubomir Ćirić, vođa ronilačkog tima.
Foto: Printscreen/RTS
„Što se tiče spoljašnje temperature hladno je, temperatura vode je oko devet stepeni. Današnji zaron trajao je oko 35 minuta, ronili smo na dubini od 30 metara. Oprema koju koristimo za ronjenje u ovim uslovima jeste takozvano suvo odelo čija namera jeste da spreči prodor vode u njegovu unutrašnjost kako bi telo ronioca ostalo suvo i naravno kako bi što duže mogli da ostanemo u vodi“, rekao je Marko Đorđević, ronilac Žandarmerije.
Utapanja se događaju i tokom zimske sezone
U proseku godišnje Ronilačka jedinica Žandarmerije bude angažovana na oko 40 utapanja. Ove godine svega 18.
„Tokom sezone kupanja najčešći razlozi jesu kupanje na neuređenim kupalištima. Postoje i dalje građani koji precenjuju i svoje sposobnosti i snagu prirode pa se nažalost i dalje događaju nemili događaji. Karakteristično za zimsku sezonu jesu ljudi koji rade obavljaju neku delatnost na vodi, pričamo o ribarenju i drugim poslovima koji se održavaju na vodi. Često dođe do greške, do trenutka nepažnje i ljudi završe u vodi. Zbog zimskog perioda i slojevite garderobe jako je teško održavati pozitivnu plovnost“, istakao je Bojan Škrbić.
Prilikom izvršenja zadataka najviše se oslanjaju na svoje iskustvo i dodir, jer je vidljivost u našim rekama i jezerima slaba, u pojedinim i nulta.
Kako kažu, bez obzira na to koliko dugo su ronioci ove jedinice Žandarmerije, najteže je kada tragaju za detetom.
(RTS)
