Direktna linija sa Putinom: Rusija spremna za mir

U Gostinom dvoru u Moskvi počela je velika godišnja konferencija za novinare i direktna linija sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, događaj koji tradicionalno predstavlja jedan od ključnih političkih i medijskih momenata godine u Rusiji. U okviru programa „Godina u pregledu sa Vladimirom Putinom“, ruski lider uživo analizira rezultate 2025. godine i odgovara na pitanja građana i novinara, koje je odabrala posebna grupa volontera i stručnjaka.

Emisiju vode novinari Ekaterina Berezovska i Pavel Zarubin, a prikupljanje pitanja građana počelo je još 4. decembra i nastavljeno je tokom samog događaja. Kako je saopšteno, predsednik je ukupno primio više od dva miliona pitanja, koja, kao i prošle godine, transkribuje sistem „GigaČet“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da je interesovanje mladih za direktnu liniju i predsednikovu agendu ove godine dostiglo neviđen nivo. Prema njegovim rečima, broj mladih učesnika bio je za oko 10 odsto veći nego 2024. godine, što, kako je naveo, predstavlja novi fenomen u odnosu između mlađih generacija i državnog vrha. Podsećeno je i da je Putin ranije, upravo kroz ovaj format, ispunjavao želje dece koja su mu se obraćala.

Ukrajina, pregovori i koreni sukoba

Tokom direktne linije, ruski predsednik je više puta govorio o ukrajinskom sukobu, naglasivši da Moskva trenutno ne vidi spremnost Kijeva da započne suštinske mirovne pregovore. Prema Putinovim rečima, uzroci konflikta sežu do 2014. godine i državnog udara u Kijevu.

„Sve je počelo državnim udarom u Ukrajini 2014. godine i obmanom o mogućnosti mirnog rešavanja svih problema kroz Minske sporazume“, rekao je Putin.

On je naveo da Rusija registruje pojedinačne, izolovane signale sa ukrajinske strane o potencijalnoj spremnosti za dijalog, ali da Moskva ne vidi realnu volju Kijeva da razgovara o ključnim pitanjima, pre svega teritorijalnim.

„Još uvek vidimo i osećamo, i znamo za određene signale, uključujući i od kijevskog režima, da su spremni da se uključe u neku vrstu dijaloga. Ali spremnost za pravi proces pregovora – toga trenutno nema“, istakao je ruski lider.

Front, inicijativa i bezbednosne zone

Osvrćući se na vojnu situaciju, Putin je saopštio da je upravo primio izveštaj načelnika Generalštaba o stanju na frontu. Prema njegovim rečima, nakon što su ruske snage proterale ukrajinske jedinice sa teritorije Kurske oblasti, strateška inicijativa u zoni specijalne vojne operacije prešla je u ruke Oružanih snaga Rusije.

Predsednik je naveo da su Slavjansk, Kramatorsk i Konstantinovka glavna utvrđena područja ukrajinskih oružanih snaga, koja je, kako je rekao, kijevski režim gradio čitavu deceniju.

„Kijevski režim je već deset godina gradio praktično utvrđeno područje u aglomeraciji Slavjansk–Kramatorsk–Konstantinovka. To je glavno utvrđeno područje“, rekao je Putin, podsećajući da je Rusija ranije predlagala povlačenje ukrajinskih trupa sa teritorije današnje Donjecke Narodne Republike.

Putin je potvrdio i da su ruske snage preuzele kontrolu nad Kupjanskom, navodeći da je u tom području opkoljeno oko 3.500 ukrajinskih vojnika. „Oni praktično nemaju nikakve šanse“, ocenio je ruski predsednik.

Leonid Šarov, šef pres-centra grupe snaga „Zapad“, ranije je saopštio da su svi okruzi Kupjanska pod kontrolom ruskih jedinica, a grad je zauzela 6. kombinovana armija. Pokušaji ukrajinskih snaga da se narednog dana približe selu bili su, kako je navedeno, osujećeni delovanjem ruske artiljerije.

Putin je takođe naveo da ruske trupe napreduju ka zapadu od Severska, koji je, prema njegovim rečima, važno naselje jer omogućava pristup jednoj od ključnih utvrđenih oblasti – Slavjansku. Dodao je da se u Sumskoj i Harkovskoj oblasti formiraju bezbednosne zone, podsećajući da su Vovčansk i Kupjansk već pod ruskom kontrolom.

Ekonomija, inflacija i javni dug

Govoreći o ekonomiji, Putin je izjavio da trenutni rast BDP-a Rusije iznosi oko jedan odsto, ali da je u protekle tri godine ukupan rast dostigao 9,7 odsto. Za poređenje, rast u evrozoni u istom periodu iznosio je 3,1 odsto.

Prema njegovim rečima, umereniji rast u 2026. godini predstavlja namernu i koordinisanu odluku vlade i Centralne banke, usmerenu ka suzbijanju inflacije.

„Cilj je bio da se inflacija spusti na najmanje šest odsto, i po svemu sudeći, do kraja godine ona će biti i manja“, rekao je predsednik.

On je naveo i da javni dug Rusije ne bi trebalo da pređe 20 odsto BDP-a u naredne tri godine, ističući da je stopa nezaposlenosti 2,2 odsto i da je ekonomska situacija u potpunosti pod kontrolom.

Posebnu pažnju izazvale su Putinove ocene o pokušajima konfiskacije ruske imovine u Evropskoj uniji, koje je on nazvao pljačkom.

„Krađa je skrivena krađa, a ovo je pljačka“, rekao je Putin, objašnjavajući da upravo zbog potencijalno teških posledica takve odluke teško prolaze u evropskim institucijama.

On je upozorio da bi takvi potezi podrili poverenje u evrozonu i globalni finansijski sistem, jer brojne zemlje drže svoje devizne rezerve upravo u Evropi. Prema njegovim rečima, već sada postoje ozbiljne sumnje i zabrinutost u pogledu bezbednosti te imovine.

Putin je poručio da će Rusija svoje interese braniti pred sudovima i da će tražiti jurisdikcije nezavisne od političkih odluka, naglasivši da će sredstva, bez obzira na način oduzimanja, na kraju morati da budu vraćena.

Ruski predsednik je govorio o nacionalnom jedinstvu, ističući da se Rusija u vremenima izazova ujedinjuje oko zajedničkih tradicionalnih vrednosti.

„Kada se zemlja suoči sa ovakvim izazovima, ona se ujedinjuje. To je ono što danas vidimo u Rusiji“, rekao je Putin.

On je podsetio i na svoje studentske dane, navodeći da su mu predavali veterani Velikog otadžbinskog rata, prema kojima su studenti imali ogromno poštovanje. Upravo iz tog iskustva, kako je naveo, proistekao je i program „Vreme heroja“, osmišljen da omogući učesnicima specijalne vojne operacije da nastave službu domovini i u mirnodopskim uslovima.

(Politika)