Prvi maj pre Drugog svetskog rata u Pančevu

1895. godina

List „Hataror” je zabeležio da je proslava Prvog maja održana na Strelištu.

1897. godina

Milan Stanković u Bavaništu okitio je kovačnicu zelenilom, a seljanima je objašnjavao da u pitanju nije neki svetac, nego radnički praznik. „Hataror” je takođe pisao da je policija zabranila muziku na proslavi na Strelištu, što je izazvalo „borbeno raspoloženje prisutnih radnika”.

1906. godina

Počele su redovne svečane proslave Prvog maja u Pančevu. Po pisanju „Hatarora”, te godine je protekla mirno, bez demonstracija, jer je imala karakter samo „majalosa” sa izletima i pijankama, ali je navedeno da je ipak istaknut zahtev sa tri osmice: osam časova rada, osam sati odmora i osam sati zabave.

1907. godina

Oko 500-600 radnika se ujutru u pet okupilo kod kafane „Sunce”, a zatim je prošlo kroz glavne ulice u gradu s muzikom i pesmom. Slavilo se u Vojlovačkoj šumi, a veselje je nastavljeno uveče u „donjoj pivari”.

1914. godina

„Organizovano radništvo” svečano je proslavilo Prvi maj prošavši gradskim ulicama u popodnevnim časovima, dok je uveče priređena igranka u Pivari.

1920. godina

Uprava grada je od 29. aprila do 1. maja zabranila sve manifestacije, zborove, zabave, skupove, larme, sve što remeti „mir, red i poredak u gradu”. Ipak, proslava je održana u kafani „Trubač”, gde najveća sala nije mogla da primi sve zainteresovane.

1923. godina

Po sećanju Veljka Kolarova i Koste Popovića, Radničko pevačko društvo „Sloboda” organizovalo je svetkovinu u kafani „Pelikan” (u Ulici vojvode Petra Bojovića). Proslava je prijavljena policiji, ali se i vlasnik Joca Aracki uplašio kada je Boža Nikolajević, trgovački pomoćnik i „oktobarac”, pozvao prisutne da minutom ćutanja odaju poštu Vladimiru Iljiču Lenjinu. Boža je svu krivicu preuzeo na sebe, pa je dobio nekoliko šamara i označen je kao opasan komunista.

1929. godina

Policiji je pred Prvi maj u ruke pao marksistički materijal. Uhapšeni su Andrija Hartman, krojački radnik, Emil Rošarovski i Dragutin Pavlović, obućarski radnici… Pošto „izbacivanje prvomajskog letka” nije prestalo, usledila su nova hapšenja.

1937. godina

Kod pančevačkih staklaraca u posetu su za 1. maj došle kolege iz Paraćina. Na ušću Tamiša u Dunav, na Čangolidu, priredili su program i zabavljali se uz tamburaše. Policija je za to saznala tek sutradan, pa su staklarci tvrdili da je čista slučajnost da je druženje s kolegama palo baš na 1. maj.

1945. godina

U Ulici Moše Pijade formirane su kolone građana sa zastavama i parolama. Centralna proslava je održana ispred Magistrata, a onda je preseljena u Vojlovačku šumu. Tvrdi se da su Pančevci tada poslali prvu štafetu drugu Titu. U svakom slučaju usledilo je veliko narodno veselje, posebno kada se pronela vest da se Hitler ubio u Berlinu.

Podaci su skupljeni iz starih brojeva „Pančevca”.

(Pančevac / pripremila Nevena Simendić)

Evo zašto slavimo 1. maj i zbog čega je PRAZNIK RADA VAŽAN