Prvi maj prihvaćen je za Međunarodni praznik rada u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada su u Čikagu hiljade radnika protestovale tražeći bolje uslove rada.

Praznik rada, 1. maj, obeležava se širom sveta kao vid podrške radu i solidarnosti u borbi protiv svih vidova nepravde i eksploatacije, a pre svega kao vid zalaganja za poboljšanje radničkih prava i uslova rada.

Taj praznik otuda je neka vrsta simbola opšte borbe za pravedniji svet, zamišljen bolji položaj većine, a onda i prilika za manifestacije podsećanja na žrtve u prethodnim borbama ove vrste protiv samovolje kapitala.

Prvi maj prihvaćen je za Međunarodni praznik rada u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu više desetina hiljada radnika protestovalo, ističući neophodnost povoljnijih uslova rada, ali i bolji položaj radnika na drugim poljima.

Pored drugog, tada se insistiralo da se dosledno, nadalje, primeni osmočasovno radno vreme.

Tako revolucionarni zahtevi bili su iznenađujući i, kako se ondašnjim poslodavcima i vlastima činilo, preterani. Otuda je usledila gruba reakcija. Protest na koji je odgovoreno represijom i brutalnom reakcijom vlasti i poslodavaca, što je dovelo do niza žrtava, kasnije je prihvaćen kao simbol borbe za prava rada i obespravljenih uopšte.
Te 1886. u Čikagu, protesti su započeli 1. maja, a do najoštrijih sukoba s policijom doći će tek narednih dana, 4. i 5. maja. U to vreme protesti su se proširili i van Čikaga.

Sa jedne strane, policija je intervencijom nastojala da razbije protestne skupove kako bi dovela do podele demonstranata. Posledica toga su bili ozbiljni sukobi na ulicama. Usledile su žrtve, kako među demonstrantima, odnosno štrajkačima, tako i među pripadnicima policije. Ubijeno je, u sukobima s policijom, najmanje šest odsoba, a ranjeno je oko 50 demonstranata. Veliki broj ljudi je uhapšen. Potom će više radničkih vođa biti osuđeno na smrt, dok su trojica dobila višegodišnju robiju.

Prema procenama, tog dana u Čikagu, 1886. godine, na ulicama se nalazilo oko 40.000 demonstranata, radnika, koji su stupili u generalni štrajk.

Zahtevani bolji uslovi rada podrazumevali su predočavanje realnih problema, a zatim, razumljivo, ispostavljanje neposrednih predloga, odnosno zahteva poslodavcima. Zamišljeni bolji uslovi rada posebno su uobličeni u vidu parole „tri osmice“, odnosno, po osam sati rada, odmora i isto tako slobodnog vremena.

Imajući u vidu širinu zamaha protesta 1. maja i narednih dana u Čikagu 1886, u znak sećanja na velike manifestacije obespravljenih i njihovu odlučnu borbu s nizom žrtava, na Osnivačkom kongresu Druge internacionale 1889. godine, održanom u Parizu od 14. do 19. jula, o 100-godišnjici pada Bastilje, odlučeno je da se 1. maj ubuduće širom sveta obeležava kao Međunarodni praznik rada.

(Tanjug)

Debeljača: Osnovci uživali u predstavi na mađarskom jeziku, sad idu na takmičenje