BEOGRAD – Među građanima koji se približavaju trećem životnom dobu i dalje je duboko ukorenjeno verovanje da se nekoliko godina radnog staža koje nedostaju za ispunjenje uslova za penziju mogu jednostavno „dokupiti”. Mnogi veruju da je dovoljno jednom jednokratnom uplatom ušteđevine regulisati minus, ali zakonska realnost u Srbiji je potpuno drugačija.

Prema važećem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO), naknadna i retroaktivna uplata doprinosa za propuštene godine nije dozvoljena. Zakon jasno definiše uslove za odlazak u starosnu penziju, a jedan od osnovnih je ostvarivanje minimalnog staža osiguranja koji iznosi tačno 15 godina.

Jedina legalna alternativa: Uplata isključivo unapred

Iako prošlost ne možete promeniti niti uplatiti unazad, zakon nudi rešenje za budućnost. Građani mogu samostalno uplaćivati doprinose, ali isključivo unapred i na mesečnom nivou.

Ova opcija se ostvaruje kroz sistem dobrovoljnog uključivanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, prema čuvenom članu 15 Zakona o PIO. To znači da osoba kojoj, na primer, nedostaju dve godine staža, ne može odjednom uplatiti taj iznos. Ona mora podneti zahtev i u naredna 24 meseca sama sebi redovno uplaćivati mesečne doprinose kako bi ispunila zakonski minimum.

Šta se dešava sa „viškom” uplata i principom solidarnosti?

Zakon je jednako striktan i kada je u pitanju prekomerna uplata doprinosa. Naime, za obračun visine penzije priznaje se maksimalno 45 godina radnog staža.

Uprkos tome, zaposleni koji nastave da rade i nakon što navrše 45 godina staža imaju zakonsku obavezu da i dalje, bez izuzetka, plaćaju doprinose. Propisi ne predviđaju povrat tog novca. Isti princip važi i za građane koji godinama uplaćuju doprinose, a na kraju ipak ne uspeju da ispune minimalne uslove za odlazak u penziju. Uplaćeni novac trajno ostaje u državnom sistemu na principu međugeneracijske solidarnosti i ne može se refundirati.

Skrivene zamke: Šta kada poslodavac nije plaćao doprinose?

Ozbiljan problem nastaje kada građani tek pred predavanje zahteva za penziju otkriju da im u matičnoj evidenciji Fonda PIO nedostaju podaci za određene periode rada ili da bivši poslodavac nije uredno izmirivao obaveze.

- Period pre 1. januara 2018. godine: Ako za ove godine ne postoje registrovane prijave (tzv. obrazac M4), to implicira da doprinosi ili nisu plaćeni, ili podaci nisu dostavljeni fondu.
- Prvi koraci u rešavanju problema: Neophodna je provera arhivske dokumentacije kod pravnog sledbenika bivše firme ili u nadležnom gradskom arhivu. Ukoliko se dokaže da je novac uplaćen, Fond PIO će po službenoj dužnosti ažurirati podatke.
- Ugašene firme kao najgori scenario: Najnepovoljnija situacija je kada je preduzeće ugašeno, a nema pravnog sledbenika. U tom slučaju, osiguranik gubi mogućnost potraživanja tih neuplaćenih doprinosa.

Ipak, važna uteha za radnike jeste činjenica da potraživanja za uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nikada ne zastarevaju. Upravo zbog toga, građanima se savetuje da znatno pre ostvarivanja starosne granice provere svoj listing u Fondu PIO kako bi na vreme reagovali na eventualne propuste poslodavaca.

(Agencije)