Nakon nekoliko izazovnih godina, ovogodišnja pčelarska sezona donela je razlog za optimizam i, primera radi, pčelari iz Starčeva ističu da su vremenske prilike od proleća do danas pogodovale razvoju pčelinjih društava, a posebno ih raduju dobra bagremova paša i standardno izdašno cvetanje suncokreta.
Ujedno, Društvo pčelara Starčevo poziva kolege i građane na tradicionalni skup južnobanatskih pčelara, koji će biti održan 30. jula.
Manifestacija počinje u 17 sati prodajnom izložbom pčelinjih proizvoda, na kojoj će svi zainteresovani pčelari moći da predstave med i ostale proizvode iz svojih pčelinjaka.
– Posetiocima će biti dostupna i pčelarska oprema, a dolazak je najavila i firma iz Rače kod Kragujevca koja će ponuditi satne osnove, ramove i drugi pribor. Nakon toga, u 18 sati, u maloj sali Doma kulture u Starčevu biće održano stručno predavanje namenjeno pčelarima. O aktuelnim temama iz oblasti pčelarstva govoriće profesionalni pčelar i selekcioner žutih banatskih matica Ljuba Pejović iz Mramorka. Pozivam sve pčelare i ljubitelje pčelarstva da dođu da se družimo, razmenimo iskustva i zajedno provedemo jedno lepo popodne – poručio je predsednik Društva pčelara Starčevo Goran Stanković.
Foto: Jordan FilipovićFoto: Jordan Filipović
Sekretar društva Stevan Petrović kaže da je uglavnom završena i suncokretova paša i da je dala dobre prinose.
– Vremenske prilike su bile povoljne – nije bilo preterano velikih vrućina, noći su bile svežije, a jutarnja rosa pogodovala i biljkama i pčelama. Dodatnu prednost predstavlja veliki broj privatnih parcela pod suncokretom u starčevačkom ataru. Njive nisu sejane u isto vreme, pa ni biljke nisu cvetale odjednom. To je povećalo šansu da paša potraje duže nego kada su sve površine u istoj fazi razvoja – kaže on.
Foto: Jordan FilipovićFoto: Jordan Filipović
Govoreći o dosadašnjem toku sezone, Petrović navodi da je godina od samog početka bila naklonjena pčelarima.
– Nije bilo prolećnih mrazeva, voćke su obilno cvetale, a uljana repica je dala odličan prinos. Pčelari čije su košnice bile u njenoj blizini ostvarili su veoma dobre rezultate. Oni koji su želeli čist bagremov med morali su da izvrcaju med od uljane repice i presele košnice na bagremovu pašu. Većina starčevačkih pčelara tradicionalno seli pčele u Deliblatsku peščaru, dok su pojedini ove godine pčelarili i na Homolju i kod Srebrnog jezera. Posle nekoliko slabijih godina, bagrem je ove sezone ponovo obradovao pčelare i mogu slobodno da kažem da nam se vratio osmeh na lice – ističe Petrović.
Napominje da je zbog snažnog razvoja pčelinjih društava ove godine bilo i više prirodnog rojenja, što je uobičajena pojava kada su zajednice dobro razvijene.
(Pančevac/J. Filipović)
