– Da živim u vremenu naših baka i deka, sigurno bih imala više dece, jer je tada tempo bio sporiji, sve se odvijalo u kući i oko nje, a ne kao danas kad svako mora da juri na svo ju stranu. Sada mora da se vodi računa i o finansijama, i o organizaciji života, i o stambenom prostoru… – rekla je Mirka i dodala:

– Deca su nešto što ostaje iza nas, jednog dana kad ostarimo imamo nekog ko će nas pogledati, a oni imaju jedni druge. Srbija raste kad se deca rađaju. Bila sam zadovoljna sa njih troje, ali sam posle sedam godina poželela da u kući ponovo osetimo miris bebe i, hvala Bogu, rodila se Anika. Sada radim i nastojim da kod kuće budem prisutna koliko je potrebno i da to vreme bude kvalitetno, a šta ću želeti u trideset šestoj ili sedmoj, ne znam. Da ostanemo na broju četiri – biću srećna i zahvalna, a ukoliko se proširimo, takođe ću biti srećna i zahvalna. S druge strane, tačna je izreka da su mala deca mala briga, a velika – velika. Koliko god da sam sada rasterećena, jer njih troje mnogo toga mogu sami da obave, toliko imam u vidu da su neki već lagano zakoračili u pubertet. Dokle god prave gluposti koje su meni poznate, jer sam ih radila ja ili neko iz mog najbližeg okruženja, sve je OK.

Osvrnula se i na supruga Vujadina Savića i na situacije u braku koje nisu uvek idealne:

– Osetila sam nešto prema Vujadinu, izabrala ga i želim da nas dvoje ostarimo zajedno. Bila sam gotovo dete kada sam u to počela da verujem, a svih ovih godina nas dvoje radimo na našem odnosu. Često kažem da kad se čovek oseća prijatno u svojoj koži, njega ni buldožer ne može da pomeri, a ja se trudim da mi tu bude dobro. Svakako da i nas dvoje imamo momente kada se oko nečega ne slažemo, ali ja se uvek trudim da izbegnemo svađu koja bi vodila ka nečemu negativnom, već reagujem po principu hajde da diskutujemo, a onda da zajedno i hrabro nastavimo da koračamo našim putem, sa istim ciljem i verovanjem.

View this post on Instagram
A post shared by Savic Vujadin (@savicvujadin)

– Neću da ja mislim jedno, ti drugo i da se oboje pitamo da li možemo da o tome razgovaramo. Svako od nas ima amplitude u privatnom životu. Kad krene nadole, kažem: Čekaj da vidim zašto se to dešava, pa ako postoji razlog – daj da ga ispravim.

– Ukoliko ne mogu to da uradim, vodim se mišlju da će proći, ali to ne znači da ćemo problem zanemariti. Imam u vidu i da je za neka rešenja potrebno određeno vreme. Vujadin i ja se vrlo dobro poznajemo, odavno unapred znam šta će da uradi, kao što on zna za mene. Mi smo zajedno odrasli ne samo fizički, već i emotivno. Naučili smo da je potpuno bespotrebno da jedno drugo povređujemo, jer imamo ljubav koju smo sami želeli, proizveli i stekli. Sada treba da je gajimo i zalivamo, a ne da je skrnavimo. Uz sve to treba da budemo primer deci, za njihove sutrašnje emotivne odnose – zaključila je Vasiljevića.

(Kurir)