Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” nedavno je javnosti predstavio rezultate istraživanja o zdravlju dece školskog uzrasta u Republici Srbiji u 2022. godini u vezi sa zastupljenošću i upotrebom duvanskih proizvoda. Prema zvaničnim rezultatima, 15 odsto mališana probalo je cigarete bar jednom u životu, a 10 odsto smatra sebe pušačima. Zanimljivo je da je opao broj srednjoškolaca koji koriste cigarete – 2018. godine 20 odsto srednjoškolaca izjasnilo se da redovno konzumira cigarete, da bi četiri godine kasnije taj broj opao za dva odsto. Porazno je da je od poslednjeg istraživanja dramatično porastao broj sedmaka pušača – sa tri odsto na 7,3 odsto. Isto tako, skoro je dupliran broj petaka koji trenutno puše.
Posebno zabrinjava činjenica da je jedan od pet učenika probao elektronske cigarete i da upotreba ovih gadžeta, kao i snusa, raste sa uzrastom. Naime 19,8 odsto učenika sedmog razreda koristilo je bar jednom električne cigarete, dok se 13,8 izjasnilo da je u poslednjih 30 dana koristilo ovaj izvor nikotina. U srednjim školama veoma su popularni tzv. vajpovi, pa je tako 30 odsto srednjoškolaca koristilo vajp bar jednom. Kada je reč o snusu, sedam odsto đaka prve godine srednjih škola je probalo, a pet odsto ga koristi s vremena na vreme.

Struka kaže da kao društvo moramo dobro da se zamislimo nad podacima da je svaki peti učenik prvog razreda srednje škole pušač i da puše deca već u petom i sedmom razredu. Smatraju da informacija da od sedmog razreda broj pušača raste pokazuje da to treba da bude ciljna grupa na koju država posebno mora da se fokusira. Kako kažu, iz godine u godinu broj dece koja propuše raste za jedan do dva odsto, i to nije optimističan podatak. Smatraju da je najkritičniji period za početak pušenja prelazak iz osnovne u srednju školu – tj. period adolescencije, kada deca gledaju šta rade njihovi vršnjaci i imitiraju ih.
Kao prioritetnu meru navode nužnost da se deca suoče s rizicima i posledicama koje pušenje cigareta donosi. S druge strane, smatraju da je izloženost reklamama putem društvenih mreža faktor rizika i da država treba drastično da ograniči dostupnost ovih opasnih artikala.

Da nije baš sve tako crno, pokazuju razultati istraživanja upotrebe nargila. Setimo se, prošlo istraživanje donelo je porazne rezultate kada je reč o korišćenju ovog nadasve poznatog opasnog rekvizita među srednjoškolcima. Sada je stvar sasvim drugačija i popularne lule nisu više zanimljive deci u Srbiji. Naime, 2018. godine ukupno skoro 17 odsto đaka prvog razreda srednjih škola redovno se „gušilo” nargilama. Danas je taj procenat upola manji – 7,1 odsto.
Oprečna su mišljenja o tome da li su električne cigarete štetnije od klasičnih. Ono što se zna, jeste da elektronske cigarete imaju veću koncentraciju ugljen-monoksida, što može dovesti do trovanja ovim opasnim gasom. Ujedno, ugljen-monoksid onemogućava apsorpciju kiseonika, a to može imati ozbiljne posledice po sama tkiva u telu. Pored toga, proizvođači elektronskih cigareta dodaju diacetil kako bi poboljšali ukus, a ovaj sastojak može oštetiti pluća. Štetne materije koje se mogu uneti korišćenjem elektronske cigarete kao što su akrolein, benzen, nitrozamin, teški metali, aceton itd. mogu drastično da utiču na zdravlja konzumenta.