ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD ALMERIJE U ŠPANIJI: Kako je od nasiromašnijeg područja u Evropi postala čudo u proizvodnji voća i povrća
Samo pre četiri decenije područje Almerije na jugu Španije svrstavano je među najsiromašnije predele Evrope. Klimatski uslovi su vrlo nepovoljni za poljoprivredu, temperatura dostiže 50 stepeni, godišnje padne samo 200 milimetara vodenih taloga, a peskovito zemljište je izuzetno siromašno hranljivim materijama. Banke nisu želele da ulažu u proizvodnju hrane i druge delatnosti, pa su meštani odlazili u druge delove Španije i inostranstvo. Sve je ličilo na pustinju. Ipak, danas je ova oblast među najbogatijim delovima Starog kontinenta upravo zahvaljujući poljoprivredi. Mnogi je smatraju “španskim čudom“. Videlo se to, nedavno, i na 90. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, gde je Španija, deveti put zaredom, predstavila osam kompanija precizne poljoprivrede, proizvođača IT tehnologije, sistema za navodnjavanje “kap po kap“, veterinarskih lekova, vakcina i drugo.
Iz iskustva Almerije, koja zauzima površinu kao naš Banat, može se mnogo toga naučiti i primeniti u praksi. Prvi utisak je da je napredak Almerije buknuo ulaskom Španije u Evropsku uniju 1986. godine. Otvorilo se veliko evropsko tržište od preko pola milijarde potrošača, pristizao je zamašan novac za investicije u savremenu poljoprivredu. Svoju šansu sagledala je nauka i struka, uz primenu najsavremenijih tehničkih i tehnoloških rešenja u proizvodnji, posebno povrća pod plastenicima. Tokom 2020. godine Španija je imala 64.925 hektara pod plastenicima, što je bilo 42 odsto više nego deceniju ranije. Time je postala prva u Evropi, a druga u svetu, odmah iza Kine. Ukupni agrarni izvoz premašuje 67 milijardi evra, pri čemu se naglasak daje na plasman sredstava za zaštitu bilja, poljoprivrednu mehanizaciju, opremu za stočarstvo, sisteme za navodnjavanje, silose, ali i meso i prerađevine.
Almerija je vodeća oblast, jer ima čak 46.869 hektara pod gusto poređanim plastenicima, koji se jasno vide i iz svemira. Površine su lane porasle za osam odsto, privlačeći nove povrtare. Svake godine tamošnji povrtari domaćem i stranom tržištu isporučuju preko 3,5 miliona tona paradajza, paprike i krastavca u vrednosti preko 3,9 milijardi evra, što je 2022. godine bilo 6,5 odsto ukupnog agrarnog izvoza Španije. Trećina proizvodnje odlazi u Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju. Jednim delom to rano povrće stiže i u Srbiju, a u suprotnom smeru odlazi, uglavnom, pšenica i kukuruz. Značajnu ulogu ima pametna agrarna politika Španije, koja redovno izdvaja znatna sredstva za subvencije, podsticaje i jeftine kredite poljoprivrednicima, stvarajući uslove da se razmahnu i što potpunije iskoriste nastale potencijale, uz osetno snižavanje troškova. Tim putem nastoje da idu i naše zadruge sa neuporedivo dužom tradicijom, poše poljoprivrednik.net.
– Ma koliko, možda, izgledalo čudno, presudan model uspeha poljoprivrede Almerije je u ostvarenom jedinstvenom interesu i poverenju svih učesnika “od njive do viljuške“ – rekla je Ana Marhim, direktor proizvodnje za Istočnu Evropu. – Prvi ozbiljniji povrtari na ovom području shvatili su da jedino udruženi mogu nešto da postignu. Osnovali su svoju kooperativu i izgradili hladnjače, u koje su unosili svu proizvedenu količinu svojih plodova, uz odgovarajuću nezavisnu evidenciju. Iskakanja iz ugovorenih obaveza nema. U momentu kada proizvođači procene da im tržišne cene odgovaraju, prijavljuju se za isplatu uz odbitak lagerovanja, a profesionalni menadžeri slobodno procenjuju da li će povrće biti prodato ranije ili kasnije. Povrće u plastenicima Almerije proizvodi 18.000 farmera, koji upošljavaju 50.000 sezonaca, a od njihovog posla živi još 100.000 ljudi, koji rade na postavljanju plastenika, proizvodnji folije, distribuciji i drugim pratećim poslovima. Pod zakup angažuju kamione hladnjače za transport, pa sveže povrće na evropsko tržište stiže za najdalje 24 sata od berbe. Tokom jednog dana, preko Berze, prođe 500-800 tona povrća.
U toku sezone rekord je 1.500 tona. Svi proizvodi podležu strogoj kontroli Istraživačkog centra “Las Palmerijas, koji poseduje akreditovane laboratorije i 27 plastenika. U njima se prate kretanja na tržištu i na toj osnovi planira semenska i komercijalna proizvodnja, ispituju nove povrtarske vrste, koje se uvode u proizvodnju. Svaka sadnica je obeležena da bi se znao proizvođač ukoliko nastanu eventualne nevolje. Ispituje se kvalitet zemljišta i hranljive podloge za hidropone, najpovoljnije vreme i uslovi za proizvodnju, efikasnost solarnih panela i drugo. U njihovoj nadležnosti je i utvrđivanje prisustva ostataka pesticida. U osnovi je briga o zdravlju potrošača. Zaštita povrća zasniva se na insektima koji se hrane biljnim vašima, zatim na feromonskim klopkama i slično. Posebno se vodi računa o kvalitetu tečnosti za navodnjavanje, jer je vode vrlo malo.
Proizvodnja u plastenicima traje gotovo čitavu godinu. Prekid je samo u periodu kada pristigne jeftinije povrće sa otvorenog prostora. Tada se plastenici popravljaju, čiste i pripremaju za sledeću sezonu.
BUDUĆNOST JE NA MLADIMA
Među poljoprivrednicima u Almeriji čak 8,7 odsto su mladi do 35 godina, što je dvostruko više nego na nivou države. Motor smene generacija čini uvođenje intenzivnih delatnosti sa većom profitabilnošću i udruživanje, koje garantuje stabilnost na duži period. Jedno od najvećih udruženja mladih je Asaha. Njeni članovi dobijaju subvencije od 20.000 do 90.000 evra za ulaganje u intenzivnu poljoprivredu. Dostupne su im niže stope doprinosa za samozapošljavanje, ali i povoljni fondovi EU i Nacionalni program za ruralni razvoj, zakup zemljišta na 25 godina i kupovinu njiva i za druge aktivnosti. Kandidati sa 18–40 godina starosti moraju da imaju fakultetsku diplomu ili odgovarajuću tehničku obuku u praktičnoj poljoprivredi na farmama i vlasništvo nad zemljištem na svom imenu.
(Pančevac/poljoprivrednik/B. Krstin)
