MAZNIK FEST U JABUCI Udruženje Makedonaca „Ilinden” organizovalo takmičenje u pravljenju pita, a pobedio Banjalučanin

Njihov predsednik Blagoja Sokolovski je i otvorio premijerni festival posvećen pravljenju poznatog makedonskog specijaliteta u subotu, 17. juna, u prostorijama pomenutog udruženja.

Nakon što je pozdravio prisutne goste i takmičare u izradi pita na tradicionalan način oklagijom, on je istakao da je „mazno” na makedonskom jeziku nešto što je glatko, pa takve treba da budu i kore za taj specijalitet.

On je izrazio i zadovoljstvo odzivom za prvi put, jer su, pored domaćeg „Ilindena”, učestvovala i udruženja „Neolit”, „Dolovke”, „Glogonjke” i „Vardar” iz Banjaluke, čiji je predsednik Zoran Mitrovski na kraju i pobedio u nadmetanju.

– Maznik je jedna pita, karakteristična po tome što kore moraju da budu tanke i mazne, to jest glatke. Za razvlačenje je potrebna odgovarajuća veština, kao i da brašno bude tvrđe, najbolje tipa 400. Potom se u njega stavljaju so i voda, pa se mesi dok se ne postigne željena glatkoća. Maznik se u našem zavičaju u Makedoniji, gde sam živeo pre selidbe u Banjaluku, pravio po tradiciji krajem zime i onda se delio prijateljima i komšijama tako da niko ne ostane gladan. U fil se stavlja ono što je na raspolaganju, a za ovaj put sam pripremio zelje, blitvu, sir i masnoću, koja je neminovna. Recept je takav da na kilogram brašna ide 30 grama soli i 5,2 decilitra mlake vode. Potom se to razvlači minimum dvadesetak minuta, u zavisnosti od jačine ruku, a onda se testo podeli na kugle od oko 200 grama i ostavi da se malo odmori, i kad ubodeš prstom, ne sme da se vraća. Kada se razvuku četiri kore, poprskaju se masnoćom i potom nafiluju, pa idu na pečenje. U mojoj porodici su kuvali svi moji preci, a sada to rade i sin i ćerka. Inače, Bosanci češće spremaju pite, ali nema neke velike razlike, osim što ih oni prave i s kobasicama – kaže Mitrovski.

Jedna od iskusnijih takmičarki bila je Marika Krstevski iz Udruženja žena „Glogonjke”.

– Preko petnaest godina sam u udruženju i pravimo svašta, kao i razne specijalitete – od banica do slatkiša. Tu je, naravno, i maznik, za koji se najpre naprave jufkice i, kada malo odstoje, onda ih razvijamo, pa se stavi se fil, recimo sir, s malo mleka i nekim jajetom, a može i slatka varijanta s jabukama – kaže Marika.

Branka Marina iz Udruženja žena „Dolovke” navodi da se u njenom mestu to zove tegljena pita i može biti sa sirom, blitvom, prazilukom.

– Moji potiču s juga, pa sam od majke sve to naučila i sada primenjujem u kući banatskog Rumuna, za koga sam udata. Kako stvari stoje, i on voli sve te specijalitete s „južne pruge” – kaže Branka.

I Ljubica Jovanović iz starčevačkog Udruženja žena „Neolit” naučila je od mame i babe da mesi i počela da pravi razne pite od svoje petnaeste godine, a i dalje to radi i nikad ne kupuje kore, jer svi baš to obožavaju.

Nema šta, pite „razvučene” na starinski način su prste da poližeš…

(Pančevac)