PORAZNA STATISTIKA UPISA NA SRPSKE UNIVERZITETE Šta to beše profesor!
Kako stoje stvari, za desetak godina Srbija će se ozbiljno suočiti s nedostatkom nastavnika i učitelja. Poslednjih godina manjak nastavnika matematike, fizike, hemije i informatike primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja, pokazuje broj studenata koji upisuju nastavničke smerove na ovim fakultetima.
S druge strane, sve je češći odliv kadrova iz škola. Samo iz jedne stručne škole u Pančevu u poslednje dve godine više od šest profesora otišlo je u privredu, u potrazi za boljim materijalnim položajem. Neretko se dešava da mašinski inženjer predaje matematiku u osnovnoj školi ili se angažuju studenti srodnih fakulteta da drže nastavu osnovcima kako ne bi gubili nastavu kada su profesori na bolovanju.
Kada je reč o budućnosti, da je vrag odneo šalu, pokazuje zvaničan podatak s Beogradskog univerziteta da je 2015. godine bilo 112 kandidata za studije za profesora matematike, a prošle godine je samo šest maturanata upisalo taj smer. Situacija je još gora na opštoj fizici, gde se prošle godine samo jedan student upisao na nastavnički smer.
Užasan trend
Ništa bolje nije ni ove godine, tako da je zabrinjavajuće malo brucoša na nastavničkim smerovima. Trend pada ovakvog upisa, koji traje već devet godina, sada je dostigao vrhunac, pa je, recimo, na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (BU), na smeru za opštu fiziku, čiji diplomirani studenti ovaj predmet predaju kasnije u školama, prijavljen samo jedan brucoš, a planirano je 25.
Na Filološkom fakultetu u Beogradu najugroženiji je srpski jezik i književnost, za koji su se ove godine prijavila samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta. Na Učiteljskom fakultetu u Novom Pazaru za vaspitača se prijavilo samo troje srednjoškolaca, a za učitelja 29. Na katedri u Vršcu za smer obrazovanje učitelja prijavljeno je četvoro. Na Hemijskom fakultetu BU za smer nastava hemije prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25. Posebno je porazan podatak da se na Fizičkom fakultetu BU za smer opšta fizika prijavio samo jedan srednjoškolac, dok je broj planiranih mesta 25 – drugu godinu zaredom.
Vapaj za pomoć!
Još u martu su dekani osam beogradskih fakulteta pokrenuli inicijativu za spas školstva i prosledili je Rektoratu Beogradskog univerziteta. Oni između ostalog predlažu regionalne stipendije za studente određenih nauka, povećanje plata nastavnika, revidiranje nastavnih planova i programa, ali i povratak dostojanstva nastavnicima i obrazovnom sistemu. Jedno od rešenja predloženih u inicijativi iza koje su stali dekani Filološkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog fakulteta i Fakulteta za fizičku hemiju jeste da se studentima nastavničkih fakulteta da lokalna ili regionalna stipendija, čime će oni biti motivisani da upisuju ove smerove, ali i vezani da ostanu u kraju iz kog dolaze.
Niske plate i obezvređeno zanimanje samo su neki od problema koji udaljuju brucoše od profesure. Svakako da nastavničke plate, koje iznose 90 odsto od prosečne plate u Srbiji, ne mogu biti motiv. Ujedno, nastavnička profesija nije poželjna ni zbog toga što je autoritet profesora uništen raznim zakonskim rešenjima, kao i sve učestalijim pametovanjem đaka i roditelja prilikom ocenjivanja – oni znaju da su ocene vrednost ostvarenih postignuća. Ovakvo stanje svakako neće motivisati mlade da ulože ozbiljne godine i napor da bi se izborili sa ovim poslom.
Trenutno država jedino može da igra na kartu da još uvek ima entuzijasta željnih avantura, ali u eri kada stasavaju postmilenijumske generacije, ovakav koncept, koji se temelji na nadi, osuđen je na propast. Teško da će akademac sa ETF-a da predaje programiranje u nekoj školi kad ima mogućnost da zaradi minimum tri puta više u IT sektoru. Entuzijasta koji bi odbacio IT zarad učionice sigurno bi bio proglašen za ludaka!
(Pančevac)
