POČELA ŽETVA DOMAĆEG PASULJA Povrtari kažu da ga ove sezone neće biti dovoljno i da će biti skup
Pasulj je ove godine tri sedmice ranije dospeo za žetvu pa su povrtari već počeli da ubiraju rod sa polja. Visoke dnevne temperature uticale su, kažu, da pasulj ranije sazri.
Ovog povrća je na našim njivama sve manje, jer za setvu treba dosta novca, potom i velikog truda dok ne dospe da se skida. Račun povrtarima kvare i uvoznici koji obaraju cenu jeftinijim pasuljem kupljenim u inostranstvu.
Oni koji ga rade naveliko sve obavljaju pomoću mašina pa im ne trebaju sezonski radnici, što im u izvesnoj meri smanjuje troškove proizvodnje, premda ni mehanizacija za pasulj nije jeftina.
Povrtari koji nisu odustali od pasulja kažu da ga ove sezone neće biti dovoljno za domaće potrebe i da će biti skup.
– Prošle godine pod pasuljem smo imali posejano približno 8.630 hektara i dobili oko 8.000 tona ovog povrća, pa je prosečan prinos bio malo manji od tone po hektaru. Domaći povrtari najviše seju sorte galeb i balkan – beli pasulj i zlatno žuti pasulj, a od starih sorti seje se gradištanac i tetovac- kazao je za „Dnevnik” master inženjer asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Đorđe Vojnović.
Prema podacima Privredne komore Srbije lane smo uvezli skoro 14.410 tona pasulja i potrošili oko 14,8 miliona evra. Najviše smo ga kupovali u Kirgiziji – oko 5.480 tona i platili 5,6 miliona evra, kaže Vojnović. Iz zemalja EU najviše pasulja nam je stiglo iz Bugarske oko 2,4 tone i iz Poljske oko 2,2 tone, a taj uvoz ukupno nas je koštao malo više od 5,6 miliona evra.
Lane je, kako za „Dnevnik” kaže veliki proizvođač pasulja Siniša Arsić iz Siriga, posle žetve brzo prodao celokupan rod.
– Očekujem da će tako biti i ove – kaže Arsić i podseća da je lanjska godina uprkos suši bila bolja za pasulj nego ova. – Prošle godine smo nedostatak vlage nadoknađivali zalivnim sitemima, dok ove godine za to nije bilo potrebno, ali uprkos čestim kišama tokom proleća stiglo je suviše jako sunce i pasulj je ođednom sazreo za žetvu.
Povrtar iz Zmajeva Prokica Kobilarev zadovoljan je prinosom gradištanca kojeg seje godinama.
U dobrim godinama, naveo je, pasulja može biti i više od tri tone po hektaru, ali istovremeno dobiti i samo 200 kilograma po hektaru.
– Prinosi zavise od klime, primene agrotehnike i zemljišta na kojem se seje. Najviše mu prija red kiše, red sunca, ali takve idealne vremske uslove teško mogu da se uklope tokom setve i sazrevanja – naglašava Kobilarev. Njemu posle žetve sledi da pasulj prebere i nađe kupca. Još kaže nije krenuo da razgovara sa njima, ali ih sve poznaje pošto je dugogodišnji proizvođač, ali i on, ističe, da pasulja neće biti odviše i da će imati lepu cenu. Lane je naveliko koštao 300 dinara kilogram i očekuje da će to biti najniža cena naveliko i ove godine. Na pijacama stari pasulj sada se prodaje za oko 500 dinara kilogram.
(Pančevac/Dnevnik)
