GLOGONjSKA JESEN ODRŽANA ŠESNAESTI PUT: Sarme i svadbarac planuli začas! Vanja Mutavdžić donela najveću glavicu kupusa VIDEO

Svi oni koji su došli zbog glavnog glogonjskog brenda – kupusa, kao i drugog povrća, mogli su da ga nabave po popularnim cenama, na prodajnoj izložbi koju je organizovalo lokalno udruženje povrtara. S druge strane, nije izostala ni šarolika ponuda gurmanluka i raznih slanih i slatkih đakonija, za šta su se postarale članice Udruženja žena „Glogonjke”, zajedno s gošćama iz drugih mesta. Sve to je začinjeno kulturno-umetničkim programom, kada su nastupali folkloraši iz sekcije Doma kulture i recitatori iz osnovne škole.

A kada je reč o samom kupusu, ova godina neće biti za pamćenje, bar što se tiče prinosa.

Ovom povrću nisu išle naruku ni vremenske prilike ni situacija na tržištu, jer proizvođači nikako nisu zadovoljni prodajnom cenom, koja je na nivou prošlogodišnje, a dobro je poznato da troškovi ulaganja rapidno rastu.

Ni predsednik Udruženja glogonjskih povrtara Danail Vučkovski, kao ni njegove kolege iz mesta nisu previše zadovoljni aktuelnom sezonom kada je reč o kupusnjačama.

– Cela sezona je veoma loša. Najpre smo imali sneg početkom aprila i hladno vreme, nakon čega su se prilike popravile, ali su krenuli jaki pljuskovi, pa i grad početkom avgusta, a zatim i oluje. I sve je to bio stres koji biljke nisu dobro podnele, naročito određene vrste. Stoga će biti manji prinosi, a uz troškove repromaterijala i energenata, ova cena nije nimalo zadovoljavajuća – navodi Vučkovski.

On ističe da je manifestacija organizovana uz minimalna sredstva i u kratkom roku, pa je s obzirom na to zadovoljan kako je sve proteklo.

– Zvanično smo mi organizatori, ali je udruženje žena podnelo veći teret ove godine. Na tome im veoma zahvaljujemo, kao i Mesnoj zajednici, koja je takođe pomogla. Što se tiče udruženja, napravićemo neku analizu i videćemo šta dalje sa ovom manifestacijom – kaže predsednik glogonjskih povrtara.

Njegov kolega i sugrađanin Pera Lazarevski se odazvao pozivu da učestvuje na izložbi, kao i još desetak drugih povrtara.

– Ove godine sam gajio kupus na pet-šest ari, ali je slabije rodio, pre svega zbog kiše. Što se štetočina tiče, bilo je nešto leptira i mnogo više puževa golaća, koji se i sada pojavljuju zbog velike vlage. Nisam zadovoljan cenom, jer je ista kao prošle godine, a robu plasiram malo po pijacama, malo s kućnog praga. Inače, naš glogonjski kupus je najbolji za kiseljenje, dok se recimo futoški pre ukiseli, ali se brže i ocmolji. Što se tiče recepta, na sto kilograma kupusa ide kilogram i po soli i posle dva dana sipam vodu koliko stane u bure. I za 15–20 dana se ukiseli i bude super – kaže Pera.

I Marinka Stoševski je sa suprugom gajila nešto kupusa u svojoj bašti.

– Ove godine sam proizvela oko 1.000 kilograma futoškog kupusa i nisam zadovoljna, jer izgleda da su biljke doživele neki šok. Morali smo i više da ga zalivamo, a bilo je i štetočina, ali suprug i ja baš ne volimo prskanje. Nije još uvek ni „zavezao” glavicu, što znači da nije zreo. Inače, futoška sorta je uvek skuplja nego ova glogonjska, jer su glavice lakše, pa ako je ovaj običan 30 dinara, naš je 60 – kaže Marinka.

Ona je zajedno s drugim koleginicama iz udruženja „Glogonjke” pravila pitu, ovog puta sa sirom, i kaže da je tog dana brzo otišla, čak i pre onih s kupusom.

S druge strane, Marija Petković je prodavala sarme, koje su otišle do poslednje.

– Bilo ih je 280, a spremalo ih je celo udruženje i to smo radile dva dana. Najpre smo dinstale luk, pa smo uzele svinjsko i juneće mleveno meso i lepo upržile. Sutradan smo sve to fino umotale u listove kiselog kupusa i valjano prokrčkale. Nije bilo nekih specijalnih recepata, već smo sve radile na tradicionalan način, a rezultat sve govori – navodi Marija.

Nedaleko odatle glogonjski kulinar Aca Jovčevski kuvao je čuveni svadbarski kupus, koji je takođe planuo.

– Otišao je ceo sač ili oko 200 porcija. Pravim uvek isto: sečem glavicu na četiri dela i onda ređam u keramičku posudu, sa strane, dok juneće meso, svinjski vrat i šargarepa idu u sredinu. Kuva se od 18 do 20 sati i kupus je prste da poližeš – kaže Aca.

Nastavnik u penziji Dragan Dimitrijević, koji je dugo radio u glogonjskoj školi, redovan je gost ove manifestacije od samog nastanka.

– Dobro pamtim same početke, kada je tadašnji predsednik udruženja Kosta Trebješanin tražio pomoć u školi oko organizacije. Moj predlog je bio da se to nazove „Glogonjski panađur”, kako se to kaže na jugu, ali to nekako nije prošlo, pa je ostala „Glogonjska jesen”. Bilo je i reči oko pozivanja zvanica, pa sam ja predložio da dođe i tadašnji ruski ambsador Konuzin, budući da se u to vreme govorilo da je šansa srpske poljoprivrede izvoz proizvoda u najveću zemlju na svetu, jer su ovde postojala za njih dva interesantna brenda: kupus i mladi krompir. Ja sam mu poslao prigodno pismo, na šta je on ljubazno odgovorio i odazvao se, pa je proveo izvestan period ovde u obilasku mesta. Sada, ne znam kakvi su bili efekti svega toga, ali ostaće da se pamti kako je Glogonj ugostio tako visoku zvanicu – priseća se nastavnik.

(Pančevac/J. Filipović)